Кијев: Руске снаге се групишу на прилазу Славјанску; Макрон: Учинити све да се житарице извуку из Украјине

Француски председник Емануел Макрон оценио је да је његов руски колега Владимир Путин направио "историјску и фундаменталну грешку" кад је напао Украјину и да је сада "изолован".

"Мислим и рекао сам му да је направио историјску и фундаменталну грешку за свој народ, за себе и за историју", рекао је Макрон у интервјуу француским регионалним медијима.

Додао је да не искључује могућност да ускоро отпутује у Кијев, преноси Фигаро.

Француски председник је поновио да Русију не треба понижавати, "како бисмо када престану борбе могли да јој омогућимо излаз дипломатским каналима".

"Желимо да повећамо финансијску и војну подршку Украјини. И на крају, учинити све да се житарице извуку из Украјине", поручио је Макрон.

(Танјуг/Le Figaro)

На периферији Харсона на југу Укрјаине данас је дејствовао руски ПВО систем С-300, саопштило је руско Министарство одбране.

Претходно су руски медији јавили да су се у предграђу тог града чуле три експлозије.

Раније су украјинске снаге неколико пута покушале да пробију одбрану и уђу на територију Херсонске области, али су, према речима заменика начелника војно-цивилне администрације региона Кирила Стремоусова, ти покушаји били неуспешни.

Херсонска област и Азовски део Запорошке области на југу Украјине су под контролом руских снага.

(Танјуг/РИА Новости)

Украјинска војска саопштила је да се руске јединице групишу на прилазима Славјанску и да су имале "делимичан успех" у борбама које су у току у овом источном граду.

Генералштаб Украјине навео је да се руске снаге припремају да наставе офанзиву према Славјанску, док Си-Ен-Ен наводи да је суседни Краматорск, највеће урбано место у региону Доњецк и даље под украјинском контролом.

Генералштаб додаје да су Руси покушали да покрену напад на градове северозападно од Славјанска - Барвинкове и Свијатохирск, али да нису имали у томе успеха.

У Северодоњецку се, према наводима Генералштаба, борбе настављају, а Руси су уз коришћење артиљеријске ватре упали у стамбена насеља у источном делу града.

"Непријатељ има делимичан успех", навео је Генералштаб Украјине.

(Танјуг)

Председник Русије Владимир Путин рекао је да цене ђубрива немају никакве везе са руском операцијом у Украјини, као и да ће се ситуација са ђубривом додатно погоршати због санкција ЕУ.

Назива блефом наводе да Русија не дозвољава извоз житарица из лука у Украјини. Путин каже и да Украјина може слободно да извози житарице преко луке у Одеси коју контролише.

Такође, истиче и да је Москва спремна да гарантује извоз преко Азовског мора и да би извоз могао да се врши преко Румуније и Пољске. 

"Гарантујемо безбедност приликом извоза житарица из лука", поручио је Путин.

Изјавио је и да је "кратковида политика европских земаља довела до кризе у енергетском сектору".

Путин је напоменуо да је целокупна ситуација на Западу довела до недовољног улагања у енергетски сектор, као и да су цене порасле.

(Reuters)

Највећа европска нуклеарна електрана у украјинском Запорожју, која се налази на територији коју контролишу руске снаге, суочава се с критичним недостатком резервних делова због чега је угрожено функционисање нуклеарке, саопштила је украјинска војна служба.

Наводи се и да радници електране раде у седмодневним сменама, те да су им одузети сва приватна имовина и телефони.

Нуклеарку у југоисточном региону Запорожју освојиле су руске трупе недуго након почетка напада на Украјину 24. фебруара, али у електрани и даље раде украјински техничари.

(Reuters)

Запад, предвођен Сједињеним Америчким Државама, почео је смишљено да уништава све што је повезано са Русијом и православним хришћанством, оценио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Лавров је на комеморативном скупу, посвећеном 140. годишњици постојања Царског православног палестинског друштва, истакао да је у последњих неколико година, "на иницијативу Американаца, који су активно манипулисали цариградским патријархом, заузет курс ка уништењу православног хришћанства".

"Основана је квази структура под називом Православна црква Украјине, што је дело оних истих који настоје да поцепају Сиријску православну цркву и Српску православну цркву", рекао је Лавров.

Шеф руске дипломатије додао је да је све то део "садашњег курса Запада ка поткопавању свега онога што је у вези са Русијом, Словенима и православним хришћанством".

"Тај курс је тако очигледан и тешко га је прикрити", рекао је Лавров.

(Танјуг/Тасс)

Руски премијер Михаил Мишустин задужио је владину комисију за дигитални развој да до 1. августа припреми предлоге за замену страних ИТ производа.

"Задужујем Владину комисију да размотри предлоге за замену индустријских и системских страних решења руским софтверским производима и хардверским системима. Морамо да изаберемо најбоље од онога што јесте и, сходно томе, доставимо листу коју ћемо одобрити, али уз глас наших кључних купаца", рекао је Мишустин.

Руски премијер је позвао на заједнички координисан рад купаца, програмера и државе.

(iz.ru)

Москва је спремна да снабдева житом све земље којима је потребно, али рестрикције Запада ометају те напоре, изјавила је представница за медије руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

"Русија је спремна да испоручује своје жито свим земљама којима је потребно, али желимо то да поновимо и надамо се да ће ова информација доћи до крајњег потрошача, да је Запад тај који спречава ове напоре у настојању да оствари своје политичке и комерцијалне циљеве", истакла је Захарова на брифингу.

Према њеним речима, они то чине ограничавањем страних бродова да уђу у руске луке, забраном руским пловилима да користе услуге одржавања у страним лукама и стварањем непремостивих препрека у области осигурања и банкарских трансакција, пренео је ТАСС.

Председник Белорусије Александар Лукашенко изјавио је да је Минск спреман да разговара о могућем транзиту украјинског жита преко белоуске територије, уз постизање неких "компромиса".

"Сада сви траже логистику. У реду, можемо да разговарамо, немамо ништа против - превозите жито преко Белорусије, али мора да постоје компромиси", рекао је Лукашенко према писању листа Белорусија Данас, преноси Ројтерс.

Белоруски лидер, међутим, није објаснио шта подразумева под компромисима, напомиње британска агенција.

Украјина, велики глобални извозник житарица, не може да користи своје црноморске луке за извоз, пошто су блокиране након напада Русије на ту земљу 24. фебруара.

Извоз из Украјине преко Белорусије једна је од опција у опсежним дискусијама које воде Уједињене нације у настојању да се повећа глобална понуду житарица будући да се назире велика криза с храном. Деблокада украјинских црноморских лука је друга опција.

Белорусија се налази се под оштрим западним санкцијама које су зауставиле њен извоз ђубрива преко лука на Балтичком мору.

Финансијске санкције уведене Москви од 24. фебруара, такође су погодиле руске извознике ђубрива, додатно урушавајући глобални ланац снабдевања и повећавајући ризик од глобалне прехрамбене кризе.

Генерални секретар УН Антонио Гутереш упозорио је раније ове недеље да било какав договор о деблокирању испорука робе из тог региона још није на видику јер „чињеница да је све међусобно повезано чини преговоре посебно сложеним".

Москва и Минск криве западне санкције за прекид извоза житарица и ђубрива и изазивање ризика од глобалне кризе с храном.

Узрок проблема је "политика коју данас спроводе Запад и богате земље, посебно Сједињене Државе и тај проблем мора да се реши", рекао је Лукашенко, према извештају белоруске новинске агенције Белта.

Ројтерс

Европска комисија је објавила да је 500 украјинских пацијената, којима је потребан наставак лечења или хитна медицинска помоћ, до сада пребачено у европске болнице захваљујући Механизму цивилне заштите ЕУ.

Украјински пацијенти се тренутно налазе на лечењу у Белгији, Немачкој, Данској, Шпанији, Француској, Ирској, Италији, Луксембургу, Холандији, Норвешкој, Португалу, Румунији и Шведској, наводе у Бриселу.

"Ово је права европска солидарност на делу. ЕУ је мобилисала помоћ, која је без преседана по обиму и брзини, да подржи и заштити Украјину и њен народ. Украјина може и даље да рачуна на непоколебљиву подршку ЕУ", изјавила је комесарка за здравље Стела Киријакидес.

У Бриселу наводе да се у болницама у ЕУ лече украјински пацијенти са хроничним болестима, али и особе повређене у рату, а да се сарадња на том пољу наставља преко Механизма солидарности, специфичног европског система за медицинске трансфере у оквиру Механизма цивилне заштите ЕУ.

Словачка је саопштила да ће међу чланицама Европске уније она бити најтеже погођена санкцијама ЕУ на руску нафту и да очекује да солидарност Брисела ублажи негативан утицај нафтног ембарга на ту земљу.

Министарство економије је навело у саопштењу да је Словачка тражила одобрење трогодишњег периода за прекид трговања руском нафтом и нафтним дериватима, али да њен захтев није прихваћен, већ су усвојене оштре санкције, с циљем да се десеткују руски нафтни приходи због напада Москве на Украјину, преноси Ројтерс.

„Ембарго је усвојен у верзији која директно утиче на тржиште моторних горива и њихову производњу у Словачкој. У оквиру декларисане солидарности, очекујемо индивидуални приступ средствима из програма REPower EU", додаје словачко министарство, мислећи на план ЕУ о окончању зависности од руских фосилних горива и хватању укоштац с климатском кризом.

Како објашњава министарство, коначна верзија санкција значи да ће Словачка моћи да настави увоз нафте из Русије преко нафтовода „Дружба", али би после осам месеци то могла да користи само за производњу за домаће тржиште и извоз нафтних деривата у суседну Чешку, у периоду од вероватно наредних 10 месеци.

Производња у јединој домаћој рафинерији у Словачкој "Словнафту", зависна је од руске нафте. "Словнафт" је у четвртак саопштио да ће ембарго имати озбиљне последице по њихову производњу и да ће створити несташицу горива на региналном тржишту јер технолошке промене не могу да се изврше у кратком року.

Ова рафинерија у власништву мађарског МОЛ-а, прерађује 124.000 барела дневно, налази се у близини словачких граница са Мађарском и Аустријом, а такође има цевовод за испоруку производа до Чешке.

"Словнафт" извози већину своје производње, укључујући дизел, бензин, авионско гориво, сумпор и пластику у бројне земље централне и западне Европе и упозорава да би присилно смањење капацитета такође могло да угрози снабдевање домаћег тржишта.

У протекла 24 часа руске Ваздушно-космичке снаге извршиле су ударе прецизним ракетама из ваздуха на 37 подручја на којима су се нагомилали украјинско људство и војна техника, изјавио је портпарол руског Министарства одбране генерал-мајор Игор Конашенков.

"Авиони оперативно-тактичке и војне авијације и беспилотне летелице збрисали су 37 подручја на којима су се нагомилали украјинско људство и војна опрема. Ваздушним ударима елиминисано је више од 360 националиста и 49 комада наоружања и војне опреме, укључујући радар противваздушне одбране у Славјанску", навео је Конашенков, преноси ТАС.

Он је додао да су руски системи противваздушне одбране оборили три украјинске беспилотне летелице и пресрели три гранате испаљене из вишецевног ракетног система „Ураган", наводи руска агенција.

Танјуг 

Руско Министарство спољних послова саопштило је да ће позвати шефове америчких медија у Москви на састанак следећег понедељка како би их обавестило о могућим оштрим контрамерама на ограничења руским медијима у САД.

"Ако се рад руских медија, оператера и новинара не нормализује у Сједињеним Државама неизбежно ће уследити најстроже мере", поручила је портпаролка министарства Марија Захарова, преноси ТАС.

САД су у оквиру санкција Москви казнили и медије под контролом Кремља, а три руске телевизијске мреже које су САД санкционисале у мају су Први канал Русије, Телевизијска станица Русија-1 и НТВ, пренео је Си-Ен-Ен.

Према речима званичника, ове телевизије су заједно, само у току прошле године, приходовале више од 300 милиона долара од оглашавања у западним земљама, навела је америчка телевизија.

НАТО би требало да размотри давање Украјини "де факто" уместо "де јуре" чланства у алијанси, када буде разматрао своју стратегију за наредних 10 година на наредном самиту крајем јуна, изјавио је украјински министар одбране Алексиј Резников.

"Мислим да ако говоримо о чланству Украјине у НАТО-у де факто, а не де јуре, то би могла бити добра идеја у овој стратегији", рекао је Резников на форуму "Глобсек 2022" у Братислави путем видео везе, преноси Ројтерс.

Он је још навео да ће Украјина такође бити део те стратегије и да је то добро решење за све земље чланице.

"Украјина ће такође бити део стратегије јер смо и ми део источног крила Европе, источног крила земаља НАТО-а, источног крила ЕУ. Мислим да ће то бити добитна ситуација за све земље", рекао је Резников, наводи Ројтерс.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је прошлог месеца да се радује што ће пожелети добродошлицу Шведској и Финској на самиту у Мадриду крајем јуна, уједно га називајући "историјском" приликом за јачање савеза за време рата у Украјини.

Ројтерс 

Саветник украјинског председника Михаил Подољак написао је на Твитеру да Украјина не намерава да употреби америчко оружје за напад на руску територију и додао да Русија по том питању износи лажне оптужбе.

"Данас је за Русију задатак број један да поткопа поверење између Украјине и САД. Наши партнери знају где се користи њихово оружје" - написао је Подољак на Твитеру, преноси Гардијан.

Он је додао да Украјина води одбрамбени рат и не планира да користи системе за лансирање ракета (МЛРС) за напад на објекте у Русији и да украјински партнери знају где се користи њихово оружје.

Танјуг 

Британско министарство одбране саопштило је да ни после 100 дана руске инвазије на Украјину Москва није успела да постигне своје почетне циљеве, да заузме Кијев и друге центре украјинских власти, али да је постигла тактички успех у Донбасу.

"У односу на првобитни план Русије, ниједан од стратешких циљева није постигнут", навело је британско министарство одбране на Твитеру, преноси Ројтерс.

Саопштено је да руске трупе постижу тактички успех у источном региону Донбаса и и да контролишу више од 90 одсто Луганске области.

Русија је близу да заузме цео Луганск, један од два украјинска региона који чине област познату као Донбас, наведено је у саопштењу британског министарства, преноси Ројтерс.

Ројтерс

У Тихом океану почеле су вежбе руске Пацифичке флоте, на којима учествује преко 40 ратних бродова и помоћних пловила, као и 20 авиона и хеликоптера, саопштило је руско Министарство одбране.

"У току практичне обуке, ударне групе ће заједно са поморском авијацијом откривати подморнице замишљеног непријатеља, увежбаваће се противваздушна одбрана тактичких група бродова, изводиће се борбене и вежбе обуке са ваздушним и циљевима на мору и везано за организациона питања материјално-техничке подршке поморским снагама", саопштило је министарство, преноси ТАС.

У зони вежбања тренутно су контролни брод "Маршал Крилов" и фрегата "Маршал Шапошњиков", заједно са великим противподморничким бродовима и корветама, малим противподморничким бродовима, миноловцима, ракетним чамцима и помоћним пловилима, навело је руско Министарство одбране.

Како је прецизирано, вежба се изводи од 3. до 10. јуна, у складу са распоредом обуке Пацифичке флоте 2022, преноси ТАС.

Танјуг

Русија није изненађена новим санкцијама које су увеле САД и остаје при уверењу да оваква ограничења само погоршавају глобалну економску ситуацију и утичу на доступности и безбедности хране у свету, саопштио је руски амбасадор у Сједињеним Државама Анатолиј Антонов.

"Нисмо изненађени новим ограничењима", рекао је амбасадор, описујући их као "још једну потврду русофобичне хистерије Вашингтона", преноси ТАС.

"Уверени смо да ће се са штетном праксом ограничавања само погоршати глобална питања, што ће довести до нових поремећаја у ланцима снабдевања и утицати на безбедност хране. Економске флуктуације могу утицати и на Сједињене Државе", нагласио је Антонов на Телеграм каналу руске амбасаде.

Он је још рекао да је Москва чак и у ситуацији када је погођена ограничењима и забранама, спремна да сервисира своје дугове.

"Уверени смо да покушаји да се блокира могућност плаћања за Русију неће остати непримећена од стране озбиљних инвеститора, подривајући поверење у САД", рекао је руски амбасадор.

Влада САД је 2. јуна проширила своје црне листе санкција Русији, због агресије на Украјину, додајући низ званичника, предузетника и руководилаца компанија, као и 16 предузећа.

Министарство трговине САД додало је на црну листу 71 правно лице из Русије и Белорусије, укључујући бројне бродоградитеље и произвођаче авиона, наводи ТАС.

Танјуг 

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев каже да се шансе за политичко решавање конфликта у Украјини смањују под утицајем Вашингтона и Брисела, те напомиње да ће Русија морати да делује по центрима одлучивања у случају да Кијев употреби вишецевне бацаче ракета које је добио од САД за нападе на објекте на руској територији.

"Потребно је разумети да се крајњи центри доношења одлука у овом случају, на жалост, не налазе чак ни на територији Кијева. Због тога је то опасност коју треба узети у обзир", рекао је Медведев у интервјуу за ТВ Ал Џазира.

Он је прецизирао да се када је реч о центрима доношења одлука то односи на министарства одбране и генералштабове.

Медведев је оценио да се шансе за политичко решавање конфликта у Украјини погоршавају под утицајем Вашингтона и Брисела, пренео је Спутњик.

"Шансе се, нaжалост, не побољшавају већ погоршавају, и то је немогуће не приметити", истакао је Медведев.

Подсетио је да је Кијев пре неког времена показао у извесној мери жељу за договором о кључним питањима и то на реалистичној основи која се огледала и у спремности да се признају Крим и Донбас, одустане од чланства у НАТО и изврши делимична демилитаризација.

"Али, онда, очигледно под утицајем тих позива које Кијев чује из Вашингтона и Брисела, ти преговори су обустављени. Ситуација се, међутим, није поправила, у извесној мери се погоршала. Ситуација се одвија по сасвим другачијем сценарију, тј. даље се развија специјална војна операција, мада су имали шансу да покушају да се договоре с нама по том питању", закључио је Медведев.

Танјуг

НАТО неће диктирати Украјини на које услове треба да пристане у преговорима са Русијом, рекао је генерални секретар Северноатланске алијансе Јенс Столтенберг.

"Верујем политичком руководству у Украјини, оно треба да донесе тешке одлуке. Ми не треба да одлучујемо или да имамо чврсто мишљење о томе шта Украјинци треба да прихвате, а шта не. Треба да им помогнемо да остваре своје право на самоодбрану", рекао је Столтенберг у Вашингтону, после разговора са америчким председником Џозефом Бајденом, пренела је агенција РИА Новости.

Према речима генералног секретара, сукоби се увек завршавају за преговарачким столом.

"Ипак, оно што се дешава за преговарачким столом у великој мери зависи од ситуације на терену, на бојном пољу. Морамо да помогнемо Украјинцима како би постигли што бољи резултат у овом сукобу", поручио је Столтенберг.

Танјуг