ЕУ између НАТО шињела и руске чизме – чија је европска политика

Професорка Факултета политичких наука у пензији и директорка Центра за студије мира Радмила Накарада, пословни консултант из Лондона Небојша Катић, научни саветник Института за европске студије Слободан Зечевић говорили су у емисији Око о рату у Украјини и његовом значају за светски поредак.

Небојша Катић је рекао да нема спора око тога да Украјини нико не може да забрани да суверено одлучује о уласку у Европску унију, али напомиње да улазак у ЕУ није био "на тацни", већ улазак у НАТО.

"Оно што јесте проблем, је то што то није била њена аутентична политика, већ изнуђена. Направила је ту фаталну грешку. Потпуно је непотребно ушла у тај скрипт иритирајући Русију", сматра Катић.

Оцењује да је ово борба у којој обе стране губе, у којем ће и победник изгубити.

"Не видим контекст у којем овај рат може довести до некаквог разумног поверења. Напротив, остаће мржња без обзира на то која страна победи", истиче Катић.

"Огромна већина света није пристала на овај наратив" 

Радмила Накарада је указала да је што се тиче осуде Русије перцепција мало искривљена, јер осуда обухвата западни блок, а огромна већина света заправо није пристала на цео тај наратив око ове драме.

"Није Индија, није Кина, није Африка, није велики број кључних актера у Латинској Америци, иако осуђују рат. Ми имамо један европоцентрични поглед, па тако када се Запад уплете, онда нам то изгледа као цео свет. То наглашавам зато што мислим да ће разна узбуњивања и реакције пристићи и од остатка света и то ћемо видети како ће преобликовати предстојећи поредак", каже Накарада.

"Америка успела да поруши мостове између Русије и Европе" 

Сматра да је Америка на кратак рок једини победник, али не на дуги рок.

"Успела је да све мостове, који су били крхки али су се појавили између Русије и Европе, да поруши за прилично дуго време, да истовремено милитаризује Европу и да је потпуно поништи као једног мировног актера. Она сама себе дефинише као мировни пројекат, као цивилну силу. Ово је био тренутак када је Европа могла да покаже врхунску цивилизацијску одговорност, да заиста предупреди један овакав сукоб једном паметнијим политиком уважавајући реалне проблеме", објашњава Накарада.

"Немачка и Француска имале план да Украјина остане неутрална" 

Зечевић сматра да су Украјинци сигурно више желели да уђу у Европску унију, него да буду део руске сфере утицаја.

"Руски председник Владимир Путин у том свом геостратешком наступу жели да оствари одређени утицај, можда недовољно обраћа пажњу на чињеницу који је економски и политички концепт привлачнији за становништво одређене земље", каже Зечевић.

Подсећа да је су Немачка и Француска 2006. и 2007. године имали план да Украјина остане неутрална, али да Сједињене Америчке Државе то нису желеле, већ су хтеле да оставе отворена врата Украјини да уђе у НАТО пакт.

"Владимир Путин је то схватио као претњу и остаће питање да ли је Путин овим ратом упао у замку или је то његов добар геостратешки потез", додаје Зечевић.

Тешко је, каже, да се наметне неком народу одређени систем, ако он то не жели.

"Европа углавном следи политику САД, није могла да заустави ескалацију" 

Зечевић је рекао да је Емануел Макрон отворио питање суверености Европе, да ли Европа има своју спољну политику или само следи америчку.

"Она углавном следи америчку спољну политику. Да ли је било реално да Европа заустави ову ескалацију, ја мислим да није било реално, јер Европа нема средства и нема могућности. За то није довољно јака, није довољно суверена, нема довољно снажне војне снаге", закључио је Зечевић.