Немачко тржиште рада "живи од туђе несреће" – Украјина уместо Балкана

У мору вести о рату у Украјини, ових дана једна је упала у очи. Немачки савез синдиката (ДГБ) и Савез послодаваца Немачке (БДА) издали су заједничко саопштење у којем се од немачке владе тражи хитно уклањање "правних и бирократских" препрека које би стајале на путу брзе интеграције избеглица из Украјине на немачком тржишту рада.

Саопштење је изненадило многе. С једне стране, ретки су заједнички наступи организација које заступају интересе различитих група. С друге стране, пажњу привлачи и ажурност којом је ово саопштење изашло у јавност у тренутку када тек први возови с избеглицама из Украјине пристижу у Немачку.

"Предузећа и раднички савети су спремни да преузму свој део одговорности како би што пре примили ове људе, обучили их или преквалификовали и тако интегрисали у тржиште рада", стоји у саопштењу. У њему се указује и на искуства стечена након доласка избеглица из Сирије и Блиског истока.

Та искуства нису била сјајна: данас, више од шест година након почетка избегличког таласа, тек нешто више од педесет одсто радно способних избеглица има стални посао.

Тада је велика већина избеглица располагала никаквом или нижом квалификацијом, како за Дојче веле каже Херберт Брикер, шеф научног одсека за миграције и тржиште рада при Институту за истраживање тржишта рада (ИАБ) у Нирнбергу. "Немачка је тада покренула бројне мере квалификације и дошколовања како би избеглице припремила за овдашње тржиште рада", каже Брикер.

Када су у питању избеглице из Украјине, каже, предуслови су други. "Од миграната из Украјине који су до сада долазили у Немачку више од половине је имало више и високо образовање", каже Брикер.

Он, као синдикати и послодавци, упозорава да се не смеју поновити грешке. "Ми смо избеглице били насељавали у подручјима у којима су услови на тржишту рада неповољни, а незапосленост висока. Сада би се требало фокусирати на растуће урбане центре те створити оквире за правну сигурност кад су у питању боравишни статус и курсеви језика", каже овај стручњак за радне миграције.

Рат решава демографске проблеме западне Европе

Демограф с Католичког универзитета у Загребу Тадо Јурић већ дуже време проучава миграције, посебно оне у земље западне Европе. Сматра да развој догађаја с избеглицама из Украјине потврђује његове раније тезе о томе да западне земље демографске проблеме решавају посежући за ресурсима других земаља.

"Иако се санкције Немачке према Русији показују као велики ризик за немачку економију и велика жртва коју Немачка чини, Немачкој се по питању демографске ревитализације заправо ништа боље није могло догодити", каже Јурић за Дојче веле.

"Не треба заборавити да је Немачкој данас најважније да привуче младе људе – што је кључан стратешки циљ постављен изнад сваког спољнополитичког циља. Ратом у Украјини отворен је потпуно нови басен радне снаге за потребе немачког тржишта", додаје Јурић. Он тврди да, као и кад је реч од одливу радне снаге с Балкана, немачко тржиште рада "живи од туђе несреће".

Владимир Ивановић, који је добар део свог научног деловања на Универзитету Хумболт у Берлину посветио историји миграција, још је жешћи у критици начина на који Немачка решава демографске проблеме. "То сматрам ратним профитерством. Немачка опет добија раднике који су јој потребни, а да у њихово образовање није уложила ни цент."

"Ствар је једноставна: људи беже од рата, хајде да искористимо њихову несрећу и понудимо им било који посао. И ту пре свега мислим на сектор неге где Немачкој недостаје велик број радника", каже Ивановић у разговору за Дојче веле. И он повлачи паралелу између Украјине и Балкана, где се већ годинама одвија процес "чишћења" тамошњег тржишта рада и одвлачења радника који су потребни Немачкој.

Конкуренција за усељенике са Балкана?

Поставља се и питање конкуренције између новопридошлица и оних који долазе рецимо кроз регуларне програме, попут оног о запошљавању радника из Србије и суседних земаља, који је на снази од 2016. одине.

Ивановић сматра да ту неће бити конкуренције што се тиче радних места, јер прилив са Западног Балкана једноставно не може покрити потребе немачког тржишта рада, а и највећи талас занимања за тај програм међу житељима Западног Балкана је већ спласнуо.

Тадо Јурић, међутим, сматра да ће долазак великог броја Украјинаца свакако променити стање на немачком тржишту рада што би се могло одразити и на миграције из југоисточне Европе. "То неће довести до прекида уговора о усељавању радника с подручја Западног Балкана, али ће свакако смањити потребу за радницима одређених профила. Многима који планирају исељавање, дакако, ово није нимало омиљен сценарио", каже Јурић.

Конкуренција ће сигурно настати на тржишту станова у већим градовима које је већ сада постало велика препрека интеграцији радне снаге. Тај феномен погађа и домаће становништво. У Берлину се већ почело нервозно шушкати о томе до које мере ће нови избеглички талас утицати на ионако папрене кирије.

Учење на историјским грешкама

Ивановић сматра да је Немачка извукла поуке из прошлости која је пуна грешака када се ради о миграцији. "Грешке попут оне деведесетих када је Немачка вратила готово све избеглице из Босне и Херцеговине. Притом се радило о добро интегрисаним и мотивисаним људима", каже Ивановић.

Али атмосфера у Немачкој крајем деведесетих са стопом незапослености од 13 одсто данас је потпуно другачија. Крајем фебруара Немачка је бележила стопу незапослености од 5,3 одсто, удружења послодаваца говоре о преко 1,8 милиона упражњених радних места.

"Код избеглица имамо феномен да се у великом броју случајева ради о врло мотивисаним људима који ће уграбити сваку шансу. У првом таласу су углавном добро образовани и информисани људи који брзо реагују", каже Ивановић.

Колико ће Украјинаца трајно остати у Немачкој?

Иако тренутно није лако говорити о броју Украјинаца који ће се трајно населити у Немачкој, Јурић повлачи паралеле с деведесетима и ратом у Хрватској. "Може се очекивати да ће се у Немачку доселити најмање милион и по Украјинаца. Прави егзодус ће настати пак тек у годинама које следе кад се мушкарцима такође дозволи излазак из земље и досељавање у Немачку услед спајања породице и осталих разлога", закључује овај демограф.

Стручњак за миграције и тржиште рада Брикер, који доста сарађује и са Савезном агенцијом за запошљавање, сматра да ће украјинске избеглице испрва посао пронаћи у услужном сектору. Када, како каже, за женама и децом буду дошли и мушкарци, онда и у грађевинском сектору.

Међународна организација за избеглице (ИОМ) рачуна да би у Немачкој заштиту могло потражити 225.000 избеглица. УНХЦР полази од много већег броја.