Владимир Путин и позиција Русије – од доласка на власт 2000. до напада на Украјину

Владимир Путин је дошао на власт неколико сати пред крај 1999. године, на основу одлуке тадашњег председника Бориса Јељцина, који се повукао пре истека мандата.

Вршилац дужности Путин званично је ступио на дужност после председничких избора у марту 2000. Потом је био премијер и поново председник.

Бивши агент КГБ-а, са службом у Дрездену и Берлину током Хладног рата, научио је све тајне поретка равнотеже снага која је тада владала између две суперсиле, Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава.

Као председник континуирано је подизао животни стандард Руса (захваљујући међународним околностима, скоку цене енергената и извозу наоружања који чине 70 одсто бруто домаћег производа) и политичку самосталност земље – и истовремено се сам мењао.

Корени проблема за Западом 

Проблеми са Западом настајали су када би се дотакао виталних интереса Русије – простора бившег Совјетског Савеза. И тако се стигло до актуелног тренутка у Украјини.

Поједини аналитичари са Запада, попут британског Бена Џуде, тврде да је, упркос упозорењима америчких и британских обавештајних служби, Путинова одлука да војно интервенише у Украјини била изненађење за Европу. Сматрали су да је реч о лажним информацијама, као уочи америчког напада на Ирак 2003.

Нису је очекивали ни поједини руски стручњаци нити украјинско становништво заједно са председником. Истовремено, сумњало се у капацитете Русије да изведе такву акцију.

Председник Француског института за међународне односе, Ифри, у Паризу, Тјери де Монбријал, сматра да ће трагедија украјинске кризе натерати Европу да схвати "важност узимања судбине у своје руке, тако што ће се мало удаљити од Сједињених Америчких Држава".

Шта је Путина натерало да крене на Украјину 

Неразумевање Запада за руске стратешке одбрамбене циљеве, који обухватају изузимање Украјине и Грузије из евроатлантских интеграција, основни је разлог за руску војну акцију.

Дуго је Русија важила за регионалну силу без посебног значаја у глобалној економији и била у сенци водећих кинеско-америчких односа.

Додатно, урушеног угледа због тврдњи да је утицала на резултате америчких избора и победу Трампа. Русија би могла да буде незадовољна и због тога што Запад није одобрио њену вакцину против ковида, чак ни употребу за треће земље.

Зато је важно да се одрже контакти Запада са руским председником Путином, сматра Тјери де Монбријал. Зна то из искуства, као организатор Светског политичког форума у Евијану 2008. на коме је учествовао тадашњи руски председник Димитриј Медведев, убрзо после руско-грузијског рата. Требало је да још тада Европска унија и њени амерички и пацифички савезници извуку поуке.