ЕУ припремила нови пакет санкција Русији, међусобне оптужбе Вашингтона и Москве на седници Савета безбедности УН

САД су увеле санкције усмерене против више руских богаташа и политичких лидера, укључујући чланове доњег дома парламента и милијардера Виктор Векселберг.

Међу онима који су под санкцијама су и чланови одбора ВТБ банке, 12 чланова Думе и чланови породице портпарола Кремља Дмитрија Пескова, навело је америчко Министарство финансија.

(Ројтерс) 

Русима који примају новац трансфером из страних банака готовински ће бити исплаћиван само у рубљама, саопштила је Руска централна банка.

Банка је саопштила да ће нова привремена мера ступити на снагу у суботу. Претходно је у уторак саопштено да до 9. септембра банке не могу да продају грађанима страну валуту.

(Ројтерс)

Амерички државни секретар Ентони Блинкен разговарао је са украјинским министром спољних послова Дмитром Кулебом о његовом трилатералном састанку са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом и турским министром спољних послова Мевлутом Чавушоглуом, саопштио је Стејт департмент.

Блинкен и Кулеба су изразили забринутост да Русија шири дезинформације како би обманула свет, укљућујучи и Уједињене нације, наводи се у саопштењу Стејт департмента.

(Ројтерс)

Премијер Израела Нафтали Бенет саветовао је у телефонском разговору украјинског председника Володимира Зеленског да прихвати понуду руског председника Владимира Путина за окончање рата, пише Џерузалем пост позивајући се на званичника украјинске владе.

Према речима званичника Бенет је то предложио Зеленском у уторак, али он није послушао његов савет.

Извор тврдио да је телефонски позив иницирао Бенет.

"Да сам на твом месту, размишљао бих о животима својих људи и прихватио понуду", наводно је Зеленском рекао Бенет.

Одговор Зеленског је био кратак: "Чуо сам вас".

Према наводима израелског листа председнику Украјине и људима из његовог окружења се тај савет није допао.

"Бенет нам је рекао да се предамо", рекао је украјински званичник и додао, "немамо намеру да то учинимо. Знамо да је Путинова понуда само почетак", наводи Џерузалем пост.

(Џерузалем пост)

Европска унија је предложила увођење нових персоналних санкција против физичких и правних лица Русије одговорних за "информациони рат", саопштио је шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ.

Према документу, нова ограничења ће утицати на руске бизнисмене који обезбеђују велике изворе прихода за Русију и послују у црној металургији, војно-индустријском комплексу, технолошком и финансијском сектору. Санкције могу утицати и на сроднике особа које подлежу санкцијама.

(Известија)

Према интерним мејловима запослених у Мети у које је Ројтерс имао увид, корисницима Фејсбука и Инстаграма "у неким земљама да позивају на насиље против Руса и руских војника у контексту инвазије на Украјину". Мета ће такође привремено дозволити неке објаве које позивају на смрт руског председника Владимира Путина или белоруског председника Александра Лукашенка, наводи Ројтерс.

Шеф глобалних послова "Мете" у чијем је власништву Фејсбук Ник Клег прецизирао је да ће се
промене у правилима за говор у контексту руског напада на Украјину примењивати само у Украјини.

Клег је рекао да су те политике "усредсређене на заштиту права људи на говор као израз самоодбране у реакцији на напад на њихову земљу".

Додаје да Мета нема спора са руским народом и да су промене привремене.

Истовремено, Роскомнадзор, руски државна регулаторна агенција за комуникације, навела је да ће увести ограничења за приступ Инстаграму од 14. марта.

(Ројтерс) 

Јутјуб је блокирао приступ каналима повезаним са руским медијима које финансира Русија, саопштила је компанија, позивајући се на политику забране садржаја који "пориче или банализује добро документоване насилне догађаје".

"Наше смернице забрањују одбијање садржаја, минимизирање или тривијализацију добро документованих насилних догађаја", саопштио је Јутјуб.

Нападом Русије се та политика крши, додаје се у саопштењу.

"У складу с тим, одмах ступајући на снагу, такође блокирамо Јутјуб канале повезанe са руским државним медијима, на глобалном нивоу", навео је портпарол компаније Фаршад Шадлу.

(Ројтерс) 

Изуми Накамицу, висока представница УН за питања разоружања, рекла је да Уједињене нације
"не знају" за програм биолошког оружја у Украјини, која је ратификовала међународну забрану таквог оружја, као и Русија.

Руски изасланик при Уједињеним нацијама Василиј Небензја, поновио је тврдњу, али како наводи Ројтерс, без пружања доказа да Украјина води лабораторије за биолошко оружје уз подршку Министарства одбране САД.

Амбасадорка САД при Уједињеним нацијама Линда Томас-Гринфилд је истакла да је Вашингтон "дубоко забринут" због тога што је, како је навела, Русија седницу сазвала као део напора за "лажну заставу" чији је циљ постављање темеља за употребу биолошких или хемијских
оружја у Украјини.

(Ројтерс) 

Земље Г7 саопштиле су да ће предузети кораке да ускрате Русији статус такозване "најповлашћеније нације", чиме би се укинуле бенефиције чланства Русије у Светској трговинској организацији (СТО).

"Поздрављамо актуелну припрему саопштења о широкој коалицији чланица СТО, укључујући и Г7, усмереној ка укидању повластица Русији", навеле су земље Г7 у саопштењу које је објавила Бела кућа.

(Ројтерс) 

Европска унија ће суспендовати привилеговани економски и трговински третман Москви, сузбити употребу крипто-активе и забранити извоз у Русију  луксузне робе из ЕУ и увоз робе од гвожђа и челика, саопштено је из Европске комисије.

Нове мере представљају четврти сет санкција против Русије због напада на Украјину.

"У суботу ћемо предузети четврти пакет мера да додатно изолујемо Русију", рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Као први корак, ЕУ ће забранити увоз гвожђа и роба из сектора челика.

Фон дер Лајенова је у саопштењу навела да ће право Русије на чланство у Међународном монетарном фонду и Светској банци бити суспендовано.

"Русија не може грубо да крши међународно право и истовремено очекује да ће имати користи од привилегија кроз чланство у међународном економском поретку", рекла је Фон дер Лајенова.

(Ројтерс) 

У Москви је одржан састанак председника Русије и Белорусије Владимира Путина и Александра Лукашенка. Разговор је трајао дуже од пет сати.

Путин је на почетку разговора честитао Лукашенку на успешно одржаном референдуму у Белорусији о промени Устава. Руски лидер је изразио уверење да ће Белорусија и Русија превазићи све потешкоће повезане са притиском западних санкција.

Лукашенко је рекао да украјинске власти планирају да "ударе не само на Донбас, већ и на Белорусију". Према његовим речима, такав исход је избегнут захваљујући одлуци Руске Федерације да покрене "специјалну операцију заштите Донбаса".

Истовремено, Путин је навео да су у преговорима са Украјином постигнути одређени позитивни помаци. Рекао је да се преговори сада воде готово свакодневно.

(Известија) 

Како је потврђено РТС-у у Комесаријату за избеглице и миграције Републике Србије, 12 избеглица из Украјине смештено је током дана у Центру у Врању.

То су просторије у којима су раније боравили мигранти из блискоисточних земаља, сада је центар реновиран, опремљен, поред двокреветних и четворокреветних соба има и трпезарију, просторије за едукацију.

У објекту има места за 220 особа, а на југоистоку Србије у четири центра има укупно 920 места за прихват избеглица.

Председник САД Џозеф Бајден изјавио је да ће та земља опозвати Русији статус "перманентно нормалних трговинских односа" како би казнила Москву због напада на Украјину.

Промена, за коју је Бајден рекао да се спроводи у складу са потезима савезника САД отворили би пут Сједињеним Државама да уведу царине на широку лепезу руске робе.

Према његовим речима, САД ће увести санкције против још једног броја руских држављана, укључујући и посланике Думе.

Бајден је током обраћања у Белој кући рекао да САД забрањују извоз луксузне робе у Русију.

Забраниће се и увоз вотке, дијаманата и морских плодова. 

Додаје да ће наредба значити и крај за инвестиције из САД у било који сектор руске економије. 

(Ројтерс)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је та земља дошла до стратешке прекретнице. Каже да 16. дан бране земљу, дуже него што је ико очекивао и да неће дати ни "један одсто своје слободе".

"Немогуће је рећи колико дана још имамо да ослободимо своју земљу, али је могуће рећи да ћемо то учинити јер томе тежимо, јер смо већ дошли до стратешке прекретнице", навео је Зеленски.

(Униан) 

Шведска служба за миграције процењује да сваког дана у ту земљу улази најмање 4.000 Украјинаца, рекао је шведским новинарима директор те службе Микаел Рибенвик.

Према званичним подацима, у Шведску је стигло 5.200 избеглица из Украјине, а тај број је заснован на подацима о регистрацији при уласку у земљу.

Агенција процењује да ће око 76.000 избеглица тражити азил у Шведској. 

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган сугерисао је да је рат у Украјини могао бити избегнут да се свет отворено изјаснио против, како каже, руске анексије Крима 2014. године.

"Да ли бисмо се суочили са оваквом сликом да су Запад и цео свет подигли глас? Они који су ћутали после кримске инвазије сада говоре неке ствари", изјавио је Ердоган на дипломатском форуму у Анталији.

Ердоган је изјавио и да ће Турска наставити да предузима напоре за постизање мира у Украјини. 

Ситуација у опкољеном украјинском граду Маријупољу је критична и неизвесно је да ли ће осам камиона са хуманитарном помоћи моћи да стигну до града, изјавио је саветник украјинског министра унутрашњих послова Вадим Денисенко.

(Ројтерс)

Председник Европског савета Шарл Мишел рекао је да је Европској унији потребан енергетски план за следећу зиму након што је Европска комисија објавила да планирају до средине марта да укину руска фосилна горива до 2027. године.

"Желимо да се ослободимо зависности да бисмо могли да делујемо колико можемо, у складу са нашим европским интересима и очигледно нам је за следећу зиму потребан посебан план", рекао је Мишел после састанка лидера ЕУ у Версају.

(Ројтерс) 

Украјина је упозорила на повећан ризик од цурења радијације ако се високонапонски далековод, оштећен у борбама, не поправи у постројењу, које су заузеле руске снаге.

"Покушаји да се обнови екстерно напајање су у току", наводи се у саопштењу. Када се екстерно снабдевање електричном енергијом прекине, укључује се дизел генератор за хитне случајеве.

(Ројтерс) 

Портпарол Кремља Дмитриј Песков саопштио да ће се сукоб у Украјини окончати када Запад уважи забринутост Русије због убијања цивила у источној Украјини и проширења НАТО-а на исток.

Песков је, на питање новинара како би криза могла да се заврши, изнео је став Русије и рекао да верује да Украјина разговара о захтевима Москве са Сједињеним Државама и другим савезницима.

"Русија је формулисала конкретне захтеве Украјини да реши та питања. Колико разумемо, о тим захтевима Украјинци разговарају са својим саветницима, пре свега са САД и земаља Европске уније", истакао је Песков.

"Надајмо се. То треба да се уради. Онда ће се све завршити", додао је Песков.

(Ројтерс)

"Постоје одређени позитивни помаци, кажу ми преговарачи с наше стране", навео је Путин на састанку са белоруским колегом Александром Лукашенком и додао да се разговора "практично на дневној бази".

Додао је да ће детаљније о томе разговарати са Лукашенком.

(Ројтерс)

Више од 2,5 милиона људи побегло је из Украјине, саопштиле су агенције УН, а још два милиона је протерано из својих домова у земљи од почетка руске инвазије 24. фебруара.

Како се истиче у саопштењу, Уједињене нације су планирале своје хуманитарне потребе под претпоставком да ће око четири милиона украјинских избеглица потражити сигурност у иностранству.

Међутим, с обзиром на то да је око 200.000 људи побегло у суседне земље у последња 24 сата, званичник УН за избеглице рекао је да ће можда морати да ревидирају ту цифру.

"Сасвим је могуће да ће планирана цифра од четири милиона бити ревидирана. То не би било изненађење", рекао је новинарима у Женеви путем видео-линка Метју Салтмарш, портпарол агенције УН за избеглице (УНХЦР) у близини границе у Пољској.

Хуманитарне агенције се боре да обезбеде објекте за грејање хиљада избеглица које чекају на ниским температурама на граничним прелазима, додао је Салтмарш.

(Ројтерс)

„До данас је уништено 48 (градских) школа", додао је Ихор Терехов. Град у мирнодопско време има око 1,4 милиона становника.

(Ројтерс)

Локална управа тврди да су руске снаге у петак погодиле психијатријску болницу у близини града Изјума на истоку Украјине, преноси регионална власт.

Украјинска Државна служба за ванредне ситуације навела је да у нападу на болницу са 330 људи није било жртава. 

Олех Синегубов, гувернер Харковске области, рекао је раније данас да су 73 особе евакуисане.

(Ројтерс)

Руски министар одбране Сергеј Шојгу предложио је предају противтенковских система америчке производње као што су "џевелин" и "стингер" борцима из побуњеничких региона Луганска и Доњецка.

Према његовим речима, на Блиском истоку има 16.000 добровољаца који су спремни да дођу да се боре у Донбасу.

Путин је, говорећи на седници руског савета за безбедност, рекао да подржава такву идеју додајући да треба дозволити долазак онима који желе да се добровољно боре.

(Ројтерс)

"Од почетка операције уништено је 3.213 објеката војне инфраструктуре Украјине", навео је званични представник руског министарства одбране, генерал-мајор Игор Конашенков.

(Известија)

Наводи се да ће та средства ће бити искоришћена за хуманитарну помоћ, као подршка економији државе као и за одбрамбено оружје и војну опрему, агенција Унијан преноси америчке медије.

Пакет хитне помоћи пружа помоћ украјинској војсци, избеглицама, повећава овлашћења председника САД да пошаље одбрамбену опрему у Украјину и земље чланице НАТО-а.

Предлог закона предвиђа и примену санкција Русији. Документ ће бити прослеђен америчком председнику Џозефу Бајдену на потпис.

(Унијан)

Михаило Подољак, саветник украјинског председника Володимира Зеленског, тврди да већи градови у земљи трпе разорне ударце.

У својој објави на Твитеру навео је да је до првог гранатирања дошло у Луцку, где су погођене две котларнице, док су три "снажне експлозије" погодиле Ивано-Франкивск, а и Дњепар је такође био на удару.

"Руски деструктивни рат против цивила и великих градова се наставља", додао је Подољак.

Украјина управља нуклеарним реакторима из совјетске ере, увозећи своје гориво из Русије и Сједињених Држава.

(Ројтерс)

Светска здравствена организација (СЗО) препоручила је Украјини да уништи веома опасне патогене који се чувају у лабораторијама у тој земљи, како би спречила могуће ширење болести, преноси Ројтерс.

СЗО је истакла да је неколико година сарађивала са украјинским медицинским властима.

"СЗО је снажно препоручивала Министарству здравља Украјине и другим надлежним органима да униште посебно опасне патогене, како би се спречило евентуално цурење, наводи се у електронском писму који је ова организација упутила агенцији Ројтерс.

(Ројтерс)

Званични представник руског Министарства одбране генерал-мајор Игор Конашенков рекао је да је Доњецка народна република (ДНР) ослободила град Волноваху. 

Под контролу су узета и насеља Олгинка, Велико-Анадол и Зелени Гај.

Напредовање у дубину било је до шест километара, навео је Конашенков.

"Током дана борбена авијација и војна противваздушна одбрана оборили су три украјинска хеликоптера Ми-24, осам беспилотних летелица, укључујући пет типа 'бајрактар' ​​ТБ-2. Оперативно-тактичка и војна авијација погодила је 107 објеката украјинских оружаних снага, укључујући шест командних и контролних центара и центара везе, 14 складишта муниције и горива и мазива, 11 места на којима се гомила војна техника", објаснио је Конашенков.

Генерал-мајор је напоменуо да је током операције ван погона 3.213 војних инфраструктурних објеката Украјине.

(Известија) 

У три руска ваздушна удара јутрос на град Дњепар погинула је најмање једна особа, саопштиле су украјинске власти.

Како је наведено из службе за ванредне ситуације, удари у овом централном украјинском граду на реци Дњепар, били су у близини обданишта, каже се у извештају, преноси Унијан.

Украјински медији извештавају данас о експлозијама и у Луцку, на северозападу земље.

(Унијан) 

Уницеф позива на приступ хуманитарној помоћи и евакуацију становништва у Украјини. Уницеф је објавио да је више од милион деце напустило Украјину.

Према подацима међународне организације, већина малих Украјинаца побегла је са породицама у Пољску, Мађарску, Словачку, Молдавију и Румунију.

"Број деце која су побегла је запањујући, што показује колико је ситуација постала очајна за децу и породице у Украјини. Деца остављају све што им је познато у потрази за безбедношћу. То је страшно", рекао је Афшан Кан, регионални директор Уницефа за Европу и централну Азију.

У сарадњи са партнерима, фондација обећава да ће испоручити медицински материјал у 22 ратом погођене болнице у пет делова Украјине како би помоћ стигла до 20.000 деце и мајки, а како наводе, предузима се и низ других мера.

(Унијан)