Крстић: Безбедносне гаранције за Русију и интегритет Украјине су основ за частан излаз из рата

У Украјини је 15. дан рата који је Русија покренула. Америка је забранила увоз руских енергената, а одлуку о овоме ЕУ ће донети наредних дана. Листа компанија које су делимично или потпуно престале са радом у Русији све је дужа. Санкције су разумљиве у ситуацији када Запад не жели да употреби силу, каже Милан Крстић са ФПН-а. Сматра да су безбедносне гаранције за Русију и гарантовање интегритета Украјини, изузев Крима, две ствари за које морају да постоје међусобне гаранције да би се дошло до договора. Русија од Крима, напомиње, неће одустати.

Доцент др Милан Крстић, са Факултета политичких наука у Београду, каже да су санкције које је Запад увео Русији разумљиве у ситуацији када Америка и Европа неће да употребе силу, с обзиром на то да је јасно речено да је црвена линија коју Русија не сме прећи напад на државе чланице НАТО-а.

Напомиње да је Америка предњачила у најавама да ће Русија напасти Украјину, те да је њен први одговор, када је Русија признала независност самопроглашених Доњецка и Луганска, био ограничен.

Развој ситуације је пратио економске и дипломатске мере према руској трговини – етапно, како се сукоб у Украјини све више ширио, рекао је Крстић и додао да су радикалније мере Запада дошле са кретањем руске војске ван Донбаса.

Напомиње да би одговор Русије више погодио Европу него Америку, јер Европа у великој мери зависи од руског гаса.

"Путин би на тај начин покушао да изазове нејединство код западних савезника, тако што би последице одлуке Америке биле усмерене ка Европи, каже Крстић.

Неопходан опрез са изолацијом Русије

Напомиње да је Русија на путу да постане потпуно изолована из економских и политичких дешавања, али да се треба бити опрезан колико далеко се у томе иде.

"Не смете оставити једну велику нуклеарну силу изоловану дугорочно. Мора да се пронађе модус вивенди како се и Русија не би осећала изоловано и како би се реинтегрисала... Да се понуди частан излаз свим странама", каже Крстић.

Објашњава и како би тај частан излаз могао да изгледа.

"Мислим да је неопходно да се Русији да оно што је првенствено желела, а то су безбедносне гаранције да Украјина неће ући у НАТО. Дакле, неутралност или, како неки кажу, финландизација Украјине", рекао је Крстић.

Коментаришући наставак преговора и планиран сусрет шефова дипломатија Русије и Украјине у Турској, истакао је да не очекује да до договора дође данас.

"Мислим да је Русији потребна нека већа победа како би показала да њена војна моћ није ограничена. Русија је за ових 15 дана остварила одређене победе, али није заузела ниједан од великих градова које опседа. Тек након заузимања неког великог града или победе Русије, мислим да би она била спремна на компромис", каже Крстић.

Наглашава да је, уколико жели стабилност, неопходно да и Русија дâ частан излаз Украјини.

"Частан излаз би било повлачење признања Доњецка и Луганска", рекао је Крстић и истакао да Русија неће одустати од захтева да Крим буде признат као део њене територије.

"Суштина је – безбедносне гаранције за Русију и интегритет, изузев Крима, за Украјину. То су две ствари за које морају да постоје међусобне гаранције да би се дошло до договора, по мом мишљењу", навео је Крстић.

Истиче да је рат скуп, да би држање Украјине под окупацијом такође било скупо и нерационално, те да би за Русију било боље да рат што пре оконча.

Неутралност није нова тема

Напомиње и да већина није веровала да ће Русија заиста напасти Украјину, што је, истакао је, de iure кршење међународног права. Међутим, поставља питање и зашто се неутралност Украјине није раније решавала.

"Русија је слала сигнале и 2008. и 2014. да посматра евентуални улазак у НАТО као претњу по своју националну безбедност, по националне интересе. У једном тренутку се у тим претњама толико претерало – да Русија није реаговала, можда би оставила утисак државе која прети празном пушком. И ту долазимо на терен части у међународним односима... Једноставно, не желите да изгубите неки педигре и онда можда претерате због тога", каже Крстић.

Истиче и да је грешка што неке државе чланице НАТО-а сада наоружавају Украјину и додаје да би најпаметније било да се Запад задржи на помоћи војсци која није агресивног типа, као што су то авиони, али и на хуманитарној помоћи, у чему, додаје, сви треба да учествују.

Опрез Србије

Што се тиче става Србије, Крстић каже да делује да се сада читава Европа приближила америчкој позицији да је српски став задовољавајући, али не искључује могућност да ће притисака бити после избора.

Очекује да немачка министарка спољних послова Аналена Бербок током посете Србији изрази жаљење што Србија није увела санкције Русији, те да неће бити ултиматума али да ће послати поруку да се то мора учинити, уколико желимо чланство.

Коментаришући тежње Приштине да искористе ову ситуацији за пријем у НАТО, Крстић је рекао да није реално да се тако нешто деси, због безбедносних претњи које такав поступак носи.

"Тежња је да се покаже да ћемо ми да се понашамо према нашим суседима као што се Русија понаша према својим... Србија мора да буде врло пажљива да се не би стекао утисак да је Србија руска испостава на Балкану, да не будемо посматрани као издвојена држава у Европи против које је легитимно употребити различите врсте притиска", каже Крстић.