Зечевић за РТС: Економски губиташи рата и ЕУ и Русија

Прва вест свих светских медија више није рат, већ његове економске последице. Америка је потпуно забранила увоз руског гаса, нафте и угља, а Европска комисија је представила план за окончање енергетске зависности од Русије. Москва саопштава да је Северни ток 2 жртва политизације, која је довела до вртоглавих цена гаса.

Слободан Зечевић је за РТС рекао да се нада да би целокупна та ситуација могла да доведе до убрзаног решења, посебно неповољне економске ситуације за Европу.

Што се тиче Америке, наводи да је она имала свега око осам одсто увоза руских нафтних деривата, што значи да има своје ресурсе. С друге стране, додаје, Американци размишљају у два правца.

"Вероватно преговарају с Венецуелом, која је богата нафтом да јој подигну један део санкција,  и што би омогућило извоз венецуаленске нафте у САД и друге земље и смирило цене. Други правац је да подигну санкције и Ирану и да се такође снабдевају иранском нафтом, управо да би спречили тај огроман скок цена", сматра Зечевић.

Међутим, истакао је да је Европа веома зависна од руских енергената - 40, 50 посто, зависно како која држава увози од Русије.

Нагласио је да је у економском смислу ЕУ највећи губитник, али и Русија, јер др многе западне фирме повлаче с руског тржишта. 

Питање је, каже, које је то решење, која су то излазна врата? После свега, сматра, мора доћи до мирног решења, јер на крају увек дипломатија да свој допринос некаквом договору.

"Хлађење" од НАТО-а и пружање руке Москви

Коментаришући изјаву украјинског председника Володимир Зеленског да су се охладили од уласка у НАТО, Зечевић је рекао да би било добро да су се охладили пре пар месеци и да би могли да избегну овакву ситуацију.

"То значи да је спреман да не улазе у НАТО и да не буду кандидати и друга ствар коју је рекао је, да су спремни да разговарају о Криму и да разговарају о Донбасу. Тако да су то неке три тачке које би могле да буду ослонац за неки будући договор и да је то пружена рука Москви", оцењује Зечевић.

Међутим, указује, да је овде и питање - да ли је запад кренуо на Русију с циљем обарања режима у Москви путем дуготрајних санкција. Онда би, оцењује, то значило и дуготрајну кризу.

Зечевић сматра да Москва много трпи због економских санкција.

"Она је пре свега европска земља, исто као и ми, у привредном смислу окренута ка Европи и највише енергената, преко 40 посто, извози у Европу, а око 14 посто у Кину. Русија је по својој природи европска земља и Руси су европски народ и ова ситуација апсолутно није нормална", истиче Зечевић.

Треба видети да ли ће дипломатија победити у наредним данима или месецима.

"Србија одабрала оптимално решење"

Наглашава и да је Србија одабрала добро решење са свог аспекта. 

"Ми смо одабрали решење које задовољава наша два партнера мада не и у потпуности. ЕУ је задовољна што је Србија гласала у прилог потпуности суверенитета Украјине. Русија је опет задовољна што ми нисмо увели санкције и према томе мисли да смо у датом тренутку одабрали једно оптимално решење", рекао је Зечевић.

Међутим, додаје и да се ситуација мења из дана у дан, евоулира и нешто што је сада задовољавајуће, може да буде и недовољно с аспекта ЕУ.

Учестали разговори Макрона и Вучића

Што се тиче саопштења на сајту Јелисејске палате, Зечевић тумачи да то говори да председник Емануел Макрон изражава пре свега своје лично пријатељство према Србији, своју подршку и говори о веома блиској сарадњи Србије и Француске.

"Јуче је преседник Вучић рекао да ако неко буде примљен у ЕУ, онда ће то прва бити Србија.
То говори да са Французима имамо све боље и боље односе, што је за нас важно имајући у виду историјски развој односа", прецизирао је Зечевић.

Додаје и да учестали разговори између Макрона и Вучића говоре о још једној ствари.

"Вучић је један од ретких председника у Европи који је имао прилике много пута да се сретне с Путином. Данас на западу много анализирају тај психолошки оквир у којем живи Путин... Постоји и тај други моменат а то је добити информације о структури личности какав је Владимир Путин", оцењује Зечевић.

Што се тиче захтева америчких конгресмена за пуну интеграцију Западног Балкана у ЕУ, Зечевић сматра да су то геостратешки разлози уласка у ЕУ и да су они понекад важнији од  техничких.

"Најбољи примери за то су Румунија, Бугарска, Хрватска и ти разлози могу бити фактор убрзаног пријема у ЕУ", закључује Зечевић.