Карен Донфрид за РТС: Србија је одабрала праву страну, брину нас дезинформације

Осим што је на високом положају у Стејт департменту, Карен Донфрид важи за спољнополитичког стручњака са одличним познавањем прилика у Европи. Пре ступања на дужност у октобру 2021, седам година је била председница немачког Маршаловог плана.

За РТС је говорила о актуелној ситуацији у Украјини и односу САД и НАТО-а према тој кризи, очекивањима од Србије везаним за ту кризу, али и о томе како САД виде сличности и разлике догађаја у Украјини са НАТО кампањом против СР Југославије 1999. године

Да почнемо са питањем – да ли је интервенција НАТО-а у Украјини апсолутно искључена?

Председник Бајден и државни секретар Блинкен били су веома прецизни када су рекли да је наш циљ да покушамо да окончамо рат у Украјини, не да произведемо још већи рат. Председник Бајден је јасно рекао да америчка војска неће ићи у Украјину, као део напора у које смо укључени.

Има ли неких црвених линија на које су САД и НАТО указали Русији и рекли да ако их Русија пређе, реакција ће бити другачија него сада, нешто другачије ће се догодити?

САД и сви савезници НАТО-а су јасно рекли да су спремни да бране сваки педаљ територије земаља НАТО-а. Дакле, ако би било руских напада на било коју чланицу НАТО-а, онда би то значило да је Русија започела рат са НАТО-ом. Ми се надамо да се ништа слично неће догодити.

Можемо ли рећи да до сада није било инцидената који би били и близу онога што сте управо описали?

До данас нисмо видели такву акцију.

У многим филмовима виђали смо како наводно постоји телефонска линија између столова америчког и руског председника. Како та линија ради ових дана? Зове ли ико икога?

Као што видите, Руси и Украјинци разговарају и, колико разумемо, ови разговори ће се наставити. Видимо да има дипломатских акција и код других актера. Верујемо да је на крају једино могуће решење дипломатско. Али САД су биле веома јасне, нећемо радити ништа везано за Украјину мимо Украјине. Украјинци су ти који треба да воде дипломатску битку за окончање сукоба.

Ако САД добију позив од Украјинаца да се укључе у разговоре, можда ће га прихватити, јесам ли добро разумео?

САД имају сталну и блиску координацију и сарадњу са нашим украјинским пријатељима. Председик Бајден у сталном је контакту са председником Зеленским и сви смо импресионирани лидерством које је председник Зеленски показао. Секретар Блинкен је у блиској комуникацији са својим украјинским колегом Дмитром Кулебом. Секретар Блинкен и министар спољних послова Украјине имаће састанак следећег викенда, тако да ће директни контакти САД и Украјине бити настављени.

Али да будемо јасни, тренутно нема и неће бити контакта са Русијом, у овој фази?

У овој фази, колико ја знам, нема планова за директне контакте руских и америчких званичника.

Да се окренемо погледу из Србије на ову кризу. Људи у Србији виде сличности између овог конфликта и онога што се дешавало 1999. Виде сличности у цивилним жртвама овог конфликта и оним за које је одговоран НАТО и виде да се жртве руских снага третирају као жртве ратних злочина, док је НАТО јасно говорио да цивилне жртве у Србији не могу тако да се назову. Људи у Србији с тим имају проблем. Како ви то објашњавате?

Да почнемо од тога да ово није 1999. и да је такво поређење погрешно, чак и опасно. Људи са Западног Балкана, укључујући Србе, преживели су беду и смртна страдања током деведесетих због национализма и подела. Ми одбијамо да ти догађаји на било који начин оправдавају руски нелегални и неизазвани напад на Украјину.

Можда се не слажемо око узрока који су довели до операције "Савезничка сила" 1999. године против Слободана Милошевића и тадашње Југославије, али управо због позиције Србије у 1999. очекивала бих да Србија предњачи у хору оних који осуђују руске акције против цивилног становништва.

У том контексту мислим да је било врло моћно то што је Србија прошле недеље урадила, то како је поступила на седници Генералне скупштине УН. Видели смо прошле недеље да су Уједињене нације огромном већином од 141 према пет осудиле руску инвазију на Украјину и тражиле да Путин повуче своје снаге.

То је била прва хитна седница Генералне скупштине у последњих 40 година. И ако тражимо место где је став света исказан, треба да гледамо у ту Генералну скупштину. И честитамо Србији на томе.

Србија је осудила напад Русије на Украјину и јасно и гласно је позвала на поштовање територијалног интегритета Украјине. Шта више Србија може или треба да уради, по вашем мишљењу?

Указали сте на важну ствар. Много је отворених питања у руској инвазији на Украјину и ми често кажемо да је то континуирана инвазија. Под тим мислимо на догађаје из 2014. и инвазију на Крим, Доњецк и Луганск. Ово је наставак те агресије.

Оно што се сада догађа је разарајуће за Украјину, али је и за дубоку забринутост и Американаца и Срба. Јер је основни принцип, који сте сада артикулисали, да поштујемо територијални интегритет државе и сувереност, да поштујемо право државе да изабере своју спољну политику, да се границе не смеју мењати силом, то су све фундаментални принципи у које Србија верује.

Кад питате шта Србија даље треба да уради, прво, јасно ми је да је Србија исказала чврсту жељу да се прикључи ЕУ, а то значи усклађивање спољне политике са политиком ЕУ као делом процеса прикључења.

Оно што нас посебно забрињава су дезинформације које долазе с руске стране. Укључујући платформе као што су Русија данас и Спутњик. Надамо се да ће се Србија ускладити са ЕУ и САД тако што ће спречити ширење руске пропаганде и дезинформација о нападу на Украјину.

Поштујемо српску неутралност, али мислимо да има и других неутралних нација попут Швајцарске које су заузеле врло јак став против Кремља и иду укорак са својим европским суседима. И мислим да је ово време за акцију, не за тишину.

Мислите да Србија треба да забрани емитовање руским медијима у Србији или шта?

Дефинитивно је на српским властима да одлуче какву ће кораке предузети, али бих нагласила нашу забринутост због настојања Русије да шири дезинформације и охрабрила Србију да одигра конструктивну улогу у одбацивању таквих информација.

Морам да се вратим на нешто што сте споменули, да се државне границе не смеју мењати силом. Али баш то се догодило Србији. Територија је мењана силом. Људима у Србији тешко је да разлуче шта се дешава у Украјини, а шта се дешавало Србији са Косовом.

Бићу врло пажљива да не уђем у дебату о томе шта се догађало деведесетих и поштујем то што имамо различит поглед на тај део историје. Али мислим да се она веома разликује од онога што се данас догађа са Украјином.

Разлог зашто спомињем гласање у Генералној скупштини УН прошле недеље је зато што она јасно показује шта значи када имате 141 према пет у ГС УН. Ја бих све ваше слушаоце и гледаоце позвала да погледају ко је све гласао да осуди руску агресију и ко је гласао да се Русија повуче из Украјине. Мислим да Србија може да буде врло поносна што је део светског става који говори против руског неиспровоцираног напада на Украјину.