Mоже ли Пекинг да извуче неке поуке из рата у Украјини

Према извештавању Кинеске централне телевизије (ЦЦТВ), председник најмногољудније земље света Си Ђинпинг је у виртуелном разговору са француским лидером Емануелом Макроном и немачким канцеларом Олафом Шолцом 8. марта истакао опасност коју свеобухватне санкције према Русији представљају за стабилност светске економије.

Си је нагласио да казнене мере које проводе Вашингтон, Брисел и други угрожавају финансије, енергетику, саобраћај и ланце снабдевања на глобалном нивоу, те позвао на дијалог на равноправним основама између Русије, САД, ЕУ и НАТО-а како би се спречила даља ескалација и отимање ситуације контроли.

Акценат на последицама санкција по светску економију у обраћању председника Сија изражава, може се рећи, искрену и дубоку забринутост владе у Пекингу за добробит њене државе и народа.

Поремећаји на светском тржишту у снабдевању природним гасом, нафтом и угљем, металима, храном и ђубривом, инфлација проузрокована поскупљењем енергената, као и потреси на финансијском тржишту, имаће значајан утицај и на кинеску економију и вероватно је осетно успорити.

Кинеска влада управо је почетком овог месеца изашла у јавност са прогнозом раста од пет и по одсто за ову годину, али ће та процена, с обзиром на најновије компликације у вези санкција против Русије, сада готово сигурно морати да буде ревидирана надоле.

Кинески став према сукобу у Украјини

Кина, која је и сама витално заинтересована за очување сопственог територијалног интегритета, јер се суочава не само са покушајима одбегле острвске провинције Тајван да ојача своју де факто самосталност од Пекинга већ и захтевима за отцепљење Хонг Конга, подржала је територијални интегритет Украјине.

Она се, међутим, уздржала од гласања у Генералној скупштини Уједињених нација којим је осуђена Русија.

Пекинг је обећао хуманитарну помоћ Украјини и у више наврата позивао на дијалог.

Иако Кини не одговарају кршења међнародног права и суверенитета држава, ма од кога она долазила, и није прижељкивала отворени улазак руске армије у Украјину, она и даље стоји уз свог војно-политичког савезника Москву, с којом је управо почетком фебруара приликом посете председника Владимира Путина Пекингу потврдила одличне билатералне односе, који су тада окарактерисани као "партнерство без ограничења".

На то указује и изјава министра спољних послова Ванг Јиа који је ове недеље позвао Запад да поштује "легитимне безбедносне интересе" Русије. Он је апеловао и на уздржаност, рекавши да "решавање сложених проблема захтева смиреност и разум, а не доливање уља на ватру".

Ји је, чини се, и дао одговор на захтеве Вашингтона да се Кина критички одреди према Русији и уздржи од набавки руских енергената и хране тиме што се успротивио "мешању трећих страна" у односе између његове земље и Кремља.  

Има ли Пекинг икакве користи од догађаја у Украјини?

Упркос глобалном економском хаосу који се управо развија и чињеници да Кина да због изазова њеном суверенитету (у прошлости и у вези Тибета, а сада првенствено у вези Тајвана и Хонг Конга) не жели да види примере кршења интегритета међународно признатих држава, може се сматрати да из конфликта у Украјини она може да извуче и одређену корист.

Најпре, он, чини се, пуно говори о реакцији Запада која би могла да задеси најмногољуднију земљу света у случају да се нађе у оружаном сукобу с Тајваном. Сада је, наиме, више него раније извесно да Вашингтон у том случају не би директно својим оружјем и трупама подржавао одбеглу кинеску провинцију.

Наиме, САД већ дуже време спроводе тзв. "стратегију двосмислености", у којој с једне стране упућивањем својих војних бродова и подморница и одржавањем војних вежби са савезницима као што су Јапан, Аустралија и европске чланице НАТО-а у околини Тајвана шаљу сигнал кинеским планерима да су спремне да ратују за то пацифичко острво, а са друге, истовремено влади и народу у Тајпеју сугеришу да треба да се сами старају о својој безбедности, што даје утисак да се ипак неће физички мешати у евентуални рат између матице Кине и Тајвана.

Догађаји у Украјини сада, чини се, наговештавају да Вашингтон ипак није спреман да у корист својих протежеа уђе у директан оружани сукоб са нуклеарном силом која поседује и велике конвенционалне војне потенцијале.

Радије, мешање САД у евентуални рат Пекинга и Тајпеја свело би се на логистику, испоруке наоружања, обавештајно деловање и снажну медијску пропаганду, али би укључило и покушај свеопште политичке и економске изолације Кине (која би, наравно, била знатно тежа него у руском случају, јер је утицај Кине на америчку и светску економију далеко већи).

Поред те поуке, Пекинг ће се, чини се, донекле неочекивано, стећи (а по некима, утврдити) положај старијег брата у савезничком односу са Русијом. Односно, биће у прилици да кроз економију оствари јак, може се рећи, егсистенцијални утицај на земљу са највећим бројем нуклеарних бојевих глава на свету.

Јер, извесно је да ће слојевите, свеопште економске санкције против Русије највећу земљу света несумњиво знатно приближити, па и, може се рећи, врло снажно везати за Кину.

Не само зато што ће Москва тражити од Пекинга да откупи више њених енергената, природног гаса и нафте, хране, метала и других производа, већ и зато што ће Кремљ покушати да извоз у друге земље и плаћање иностранству усмери преко кинеске територије, односно, финансијских институција и механизама.

Када су у питању економски односи са Кином, Русија има за чим да жали, јер је трговинска размена између Москве и Пекинга у јануару и фебруару, пре почетка рата у Украјини, метафорично речено, експлодирала.

Наиме, у поређењу с иста два месеца у 2021. економска размена између два гиганта се увећала за читавих 38 и по одсто, што је сјајан резулатат чак и када се узме у обзир да је пре годину дана због поремећаја у саобраћају и снабдевању проузрокованом пандемијом трговина била у застоју.

Да је заиста реч о импресивном остварењу илуструје чињеница да је просечни раст размене Кине са спољним партнерима у прва два месеца ове у односу на исти период прошле године износио 16 одсто, односно, био вишеструко нижи од оног са Русијом.

Такав, здрави развој размене у мирнодопским условима могао је у наредним годинама да добро попуни државни трезор Русије и ојача је, те јој омогући да смањи зависност од западних тржишта, али истовремено не западне у тако подређени положај у односу на Кину у какав ће ускоро доћи због рата и санкција.

Мада је за Пекинг пожељно да има јак економски утицај на северног суседа, њему наравно не одговара да његов главни савезник у опирању глобалном хегемонизму Вашингтона буде јако ослабљен или сломљен санкцијама и исцрпљивањем у Украјини.

Кини вероватно у прилог не иде ни евентуална смена на врху у Москви, до које би теоретски могло доћи услед економског урушавања државе, јер би евентуална нова влада у Кремљу у том случају вероватно била више окренута кооперацији са Западом него Истоком.

За Кину може бити тешкоћа и то што Вашингтон у светлу догађаја у Украјини и из бојазности да би се нешто слично могло десити и на Тајвану, сада помно прати ситуацију у источној Азији и засигурно планира нове демонстрације силе у том региону и начине да још боље подупре сепаратистичку владу у Тајпеју.

Криза у Украјини САД и њеним савезницима пружила је и прилику да разраде медијску машинерију и шаблоне за међусобно повезивање и сарадњу у циљу увођења и спровођења оштрих, темељних санкција каквим би сигурно покушали да нашкоде и Кини ако би се она нашла у оружаном сукобу с Тајваном.

Због свега тога рат у Украјини је и за владу, економске стручњаке и војне планере у Пекингу несумњиво огроман и сложен изазов.