Јапан преиспитује економске санкције Русији

У Земљи излазећег сунца из дана у дан све више компанија објављује прекид увоза из Русије или пословања на њеном тржишту, што због спољнополитичког притиска, а што због негодовања домаће јавности потресене патњом цивила у Украјини или из практичних разлога, као што су немогућност плаћања и предвиђање да ће због оштрих међународних санкција према Русији ускоро понестати делова који су потребни за одржавање производње. Међу њима су и реномирани произвођачи аутомобила "Тојота" и "Нисан".

Такође, у Јапану се скоро свакодневно одржавају антиратне и антируске демонстрације које предводе украјински држављани настањени у тој земљи, а због разних врста матретирања затварају се ресторани руске хране и продавнице с робом увезеном из те земље.

Међутим, како први шок изазван догађајима у Украјини полако почиње да бледи, јављају се и први прибранији и одмеренији гласови.

Тадаши Јанај, председник јапанске компаније "Фирст ритејлинг", која је власник ланца продавница одеће "Јуникло" (бившег спонзора Новака Ђоковића), изјавио је да ће испоставе тог по приступачним ценама познатог бренда у Русији наставити са радом упркос томе што су друге стране фирме сличног профила, шпанска "Зара" и шведски "H&M", одлучиле да прекину пословање у евроазијског држави. Јанаj је притом рекао да је одећа неопходна за живот и да руски грађани као и сви други имају право да живе.

Због важности енергетике за јапанску и светску економију, међутим, посебну пажњу привлачи јавни наступ бившег министра економије, трговине и индустрије и садашњег шефа посланичке групе владајуће Либерално-демократске партије у Горњем дому јапанског парламента Хирошигеа Сека.

Он је у емисији јавног телевизијског сервиса НХК изјавио да би земља требалo да буде прагматичнија и добро поразмисли о санкционисању Русије и прекидању економских односа с њом, јер би то могло да озбиљно угрози дугогодишње јапанске инвестиције на Сахалину.

Секо је изразио страховање да би резултати улагања и досадашњег рада јапанских конгломерата "Мицуj" и "Мицубиши" у вези с пројектом за експлоатацију нафте и природног гаса у околини руског острва могли да, у случају да се они повуку, пређу у руке кинеских компанија.

Важност Сахалина

Међународни конзорцијум у којем учествују поменуте јапанске компаније, а чија је окосница био западни гигант "Шел", почео је улагања у пројекат "Сахалин 2" још 1994. године, за време владе председника Бориса Јељцина.

Резерве чију експлоатацију за циљ има тај сложени подухват износе, процењује се, око 150 милиона тона нафте и 500 милијарди кубних метара гаса.

Изјава бившег министра Сека дошла је након што је британско-холандски "Шел" објавио повлачење из послова са Русијом, укључујући ту и пројекат "Сахалин 2", у којем држи 27 одсто власништва и у којем јапански "Мицуј" и "Мицубиши" поседују 12,5, односно десет процената, док је већински власник руски "Гаспром" са 50 одсто деоница.

Секо је с тим у вези прокоментарисао да САД и ЕУ до сада ипак нису увеле санкције на увоз енергената из Русије, односно, да су у том погледу понашају прагматично, алудирајући да би и Токио требало да заузме исти став, пошто би напуштање Сахалина било не само огромни губитак за јапанске концерне који су снабдевачи, већ и наудило пуно компанија које су добављачи и дистрибутери тог гаса унутар острвске царевине.

Треба рећи да су "Шел", "Мицуј" и "Мицубиши" били искључиви власници тапија на пројект "Сахалин 2", који сада црпи око 150.000 барела нафте и 9,6 милиона тона природног течног гаса годишње, до 2005. године када их је Москва притисла да пребаце половину свог удела на "Гаспром" због уништавања животне средине и кршења одредбе уговора о ангажовању руских компанија и изградњи цевовода рафинерија и гасних терминала.

Сахалин се налази на само 45 километара од најсевернијег јапанског острва Хокаидо, што је географска локација која изузетно погодује компанијама Земље излазећег сунца, нарочито када се има у виду да она највеће количине гаса традиционално добавља из доста удаљене југоисточне Азије и Аустралије.

Шездесет процената гаса који се у овом тренутку произведе у оквиру пројекта "Сахалин 2" се извози у Јапан, а највећи купци су "Токијски гас" и "Електропривреда Кјушу".

Јапанске компаније део су и важан део међународног концерна који ради на развоју пројекта "Сахалин 1", чије резерве нафте износе око 300 милиона тона. Ту јапанска групација "Содеко", у којој су највећи субјекти трговачке корпорације "Иточу" и "Марубењи", има удео од чак 30 посто.

Поља нафте и гаса која су захваћена тим пројектом протежу се на 1.140 квадратних километара у Охоцком мору и на њима се пре епидемије новог корона вируса производило око 11,6 милиона тона нафте и 2,5 милијарди кубних метара гаса годишње.

У пројекту "Сахалин 1", који је до сада више служио задовољавању унтрашњих потреба Русије, један од главних носилаца развоја и експлоатације са уделом од 30 одсто је амерички "Ексон мобајл", док 20 посто држе индијске компаније – преосталих 20 припада домаћем "Росњефту".

Релaтивно мало ослањање на Русију, али и велике инвестиције

Ипак, Јапан се, као војнополитички савезник САД и држава која има територијални спор са Русијом, пре свега из геополитичких, као и инфраструктурних разлога, па и чињенице да је Кина за Москву веће и привлачније тржиште које упија огромне количине руских енергената који су доступни источној Азији, не ослања много на највећу државу света када су у питању природни гас и нафта.

Јапан је до прошле године, када га је претекла НР Кина, деценијама био највећи увозник течног природног гаса на свету. У 2021, када је изгубила трон, острвска царевина је увезла 74,3 милиона тона тог енергента. Јапан, међутим, највећи део тих великих потреба надмирује из Аустралије (39 одсто), Малезије (12 одсто) и Катара (11 одсто), док из Русије добавља само око осам посто.

Такође, иако је Русија друга на свету по производњи црног злата, Земља излазећег сунца из њених нафтних поља задовољава само пет процената своји потреба, јер се у највећој мери ослања на снабдевање из Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата.

И шире гледано, укупни јапански увоз из Русије је у 2021. години износио 14 милијарди долара, што је практично само делић у односу на вредност роба и услуга које острвска царевина набавља из Кине (185,5 милијарди), САД (83 милијарде), па и Јужне Кореје (32 милијарде).

У том смислу, ако би се криза у Украјини и притисак Вашингтона да се Москва санкционише наставили, Јапан би вероватно могао да нађе алтернативне изворе снабдевања, али би то у садашњим условима неизвесности, велике светске потражње за енергентима и њиховог поскупљења било јако тешко и енормно скупо, поготово када се има на уму и то да је доста уговора везаних за природне ресурсе фиксно и дугорочно.

Оно што је, међутим, посебно поражавајуће је то да су јапанске корпорације и банке које их финансирају већ улиле неколико десетина милијарди долара у енергетске пројекте у Русији, очекујући вишедеценијски прилив профита, тако да би повлачење из пословања у највећој земљи света за њих, и под претпоставком да могу да нађу купаца за свој удео који би им у овим условима платио одговарајућу суму, био губитак епских размера.

Ту није само реч о Сахалину, већ и о јапанском уделу од десет процената у руском гасном терминалу "Арктик ЛНГ 2" у северном Сибиру, који ће коштати око 21 милијарду долара и који је следеће године требало да почне да плавим енергентом снабдева гладно источноазијско тржиште.