Животић: Русија спремна да иде до краја, Крим најосетљивије питање будућих преговора

Једна од ретко добрих вести у претходних неколико дана је најава да ће се ипак отворити хуманитарни коридори, рекао је гостујући у Јутарњем програму Александар Животић.

"То је једини опипљив резултат досадашњих преговора две стране. Те активности су већ прекидане, свака страна је оптуживала другу, а видећемо шта ће се то спровести данас. Надам се да ће се то и десити, јер сада имамо и ургенцију Макрона, који од почетка кризе показује велики ентузијазам да се ангажује и посредује", рекао је Животић.

Турска је, такође, врло заинтересована, јер наступа са више премиса: прво као важна земља за НАТО, претходних година је имала блиске односе са Русијом, Украјина јој је сусед, а ту су и интереси који сежу дубоко у прошлост.

Овај рат се одвија на више планова, поред војног има и аспект економског ратовања, а трећи је аспект информационог рата који се у овој, акутној фази развија већ 30 година.

"На Западу је то доведено до савршенства, а Русија сада покушава да парира иако са мање  искуства и средстава. Да бисте знали шта се дешава морате да пратите различите изворе и имате историјско знање", рекао је професор Филозофског факултета.

"Мало ко је веровао да ће доћи до оружаног сукоба"

Сукоб Русије и Украјине тиња још из времена краха СССР-а и краја комунизма и распуштања Варшавског уговора.

"Од тада односи Украјине и Русије уз неке амплитуда нису биле на високом нивоу. Украјина се у једном тренутку дистанцирала од Белорусије и Русије и окренула Западу. А са политичким променама 2004. и 2014. године дошло је и до промене Устава, а руски језик престао је да буде један од званичних. Са анексијом Крима ушли смо у завршну фазу која се претворила у најцрњи сценарио рата и разарања", објаснио је Животић.

Мало ко је веровао да ће доћи до оружаног сукоба, а десетак дана пре почетка било је најава да би то могло да се реши дипломатским путем, сматра професор историје.

"Са најавом отворене Седнице савета за националну безбедност Русије било је јасно да се спрема нешто овако и у ком правцу ће Русија ићи", каже Животић.

Наглашава да не мисли да је одлука да се окружи Русија донета тек 1996. године, како поједини аналитичари наводе, већ много раније, у време Хладног рата.

"Русији су дате неке гаранције да се НАТО неће ширити на Исток, али као што је рекао бивши руски шеф дипломатије Јевгениј Примаков, ништа није фиксирано на папиру", каже Животић.

Када је реч о окружењу украјинског председника Володимира Зеленског, Животић каже да оно јесте десно оријентисано у смислу националног, али није екстремистичко.

"Учешћа тих елемената са нацистичким предзнаком јесте било током догађаја на Мајдану, као и у акције према Доњецку и Луганску", рекоа је Животиић.

"Тешко је рећи како ће се ствари одвијати"

Иако у медијима круже сценарији како би се рат у Украјини могао завршити, Животић сматра да ниједан није у потпуности остварив.

"Порука из Кремља је да су они спремни да иду до краја, а шта то тачно значи – није сасвим јасно. Тешко је рећи како ће се ствари одвијати. Што се тиче војних операција, ток је променљив уз повремене застоје, али вероватно без утицаја на крајни исход. Питање је и какав је тачан руски план и колико је флексибилан. Чак и ако дође до потпуног колапса украјинске војске и капитулације, шта с тим? Не може руска војска да остане вечно тамо. Уз то имате и реакцију Запада, који се директно не меша у сукоб, али већ годинама војно помаже Украјину", наводи Животић.

Преговори су почели, поједини светски лидери се нуде за посредовање, пре свих француски председник Емануел Макрон, а нудили су се и председник Турске и премијер Израела.

"Путин и Зеленски, ако се и сретну, биће то у завршној фази преговора. Русија инсистира на демилитаризацији и денацификацији, а ту су и најболнија питања за Украјину која се тичу њеног територијалног интегритета. Ту је будући статус Доњецка и Луганска, али пре свега Крима. Крим је за Русију део који је проглашен њеним делом, али ће тражити да, осим Украјине, и међународна заједница то прихвати не само као фактичко, већ и као стварно стање", закључио је за РТС историчар Александар Животић.