Колики је домет политичке радијације рата у Украјини

О томе да ли се, после 10 дана рата, могу назрети војни планови Владимира Путина и колико ће рат утицати на будућност Украјине, у специјалном издању емисије Око говорили су професор Филозофског факултета у Београду, историчар Александар Животић, професор ФПН-а у пензији Иво Висковић и дугогодишњи новинар и дипломата Драган Бисенић.

Професор Иво Висковић је, коментаришући наговештај руског председника да је у Украјини уништена већина војних инфраструктурних објеката, рекао да није спреман да каже колико ће још рат трајати, али да очекује да траје дуже него што је Путин очекивао.

"Мени изгледа да ће ово трајати дуже него што смо сви очекивали, да су украјинске снаге показале с једне стране велику жилавост и одлучност, и са друге стране да нису тако деморалисане", рекао је Висковић истичући да се очекивало да украјинска војска неће бити спремна за борбу и да ће се повиновати.

Историчар Александар Животић каже да је тешко рећи да ли се Путину жури да заврши рат, али истиче да је чињеница да Русији одговара бржи завршетак ратовања.

"Још не знамо како су планирали да ли да траје неколико дана или дуже, или као што сада долазе информације да је план направљен флексибилно, да су предвиђене разне ситуације, наравно у веродостојност таквих информација можемо да сумњамо... Најбоља варијанта за њих била је да се ствар заврши за 48 до 72 сата", рекао је Животић.

И он сматра да се десило неочекивано - да украјинска армија покаже "жилавост".

"Ништа једну нацију па и армију не може да хомогенизује као спољна опасност а то је оно што се сада у Украјини и види", истакао је Животић.

Драган Бисенић напомиње да је оно што се сада види у Украјини заправо по матрици онога што се дешавало у Сирији, те да се и догађаји на Тргу Мајдан 2014. године сматрају осветом Русији за Сирију, али и за аферу Сноуден.

Говорећи о страху од нуклеарне катастрофе и свему што је пратило руско заузимање нуклеарне електране у Запорожју и међусобне оптужбе, професор Висковић је истакао да до сада нису забележени ни покушаји а камоли напади на атомска постројења и нуклеарне електране.

"У новијој историји само је један случај када је заиста дошло до нуклеарне катастрофе а то је био Чернобиљ... Сви смо запамтили да је изазвао панику широм европе. Замислите ситуацију у којој би заиста била угрожена једна електрана која има шест пута више нуклеарног материјала него она у Чернобиљу", рекао је Висковић.

Додаје да се узда у разум, иако је до сада, како каже, било доста ирациналних поступака какви се, истиче, не очекују од лидера великих земаља. У том смислу навео је да је руски председник имао циничне изјаве, попут оне да ће Русија разговарати када се власти у Кијеву предају.

Шта чини Запад 

Висковић је навео и да Украјина од НАТО-а тражи затварање неба за прелет војних авиона (као у БиХ), будући да је, по свему судећи, ратно ваздухопловство у великој мери уништено. Други захтев јесте да добију нове авионе.

"Мислим да је то један од кључних момената и није чудо што је Путин реаговао на тај начин, да је то унапред означио као непријатељски акт против Русије и да би земља која би уступила своје аеродроме за те авионе била практично учесница у сукобу, што је и формално тачно, јер кад се гледа дефинисија агресије, тамо се каже да и они који стављају своју територију на располагање некој зараћеној страни представљају такође агресора, што је у овом случају Белорусија", рекао је Висковић.

Новинар Драган Бисенић сматра да нема места за разочарање реакцијом НАТО-а и подсећа на то да је амерички председник Џозеф Бајден јасно рекао да се САД неће војно уплитати, нити да ће слати војнике у Украјину.

"Зону забране летења намеће СБ УН својом одлуком, то је био случај и у БиХ и у Либији. Тешко је очекивати да би НАТО сам хтео да наметне зону забране лета, постојала је у Сирији контролисана зона летења успостављена у координацији САД, Израела и Русије, ово није такав случај", каже Бисенић.

Шта тражи Москва 

Говорећи о циљевима Русије, професор Животић је истакао да термин "демилитаризација" који користи Москва није појашњен.

"Да ли би то значило потпуну демилитаризацију Украјине, што би било тешко и невероватно очекивати да толика земља остане без оружаних снага, или би оне требало да буду лимитиране у смислу броја и одрживих система наоружања", рекао је Животић.

Истиче да је западна војна помоћ Украјини веома обилата, те да је јасно речено да је НАТО спреман на сваку помоћ и подршку, до оне тачке која би значила директно мешање.

"Зона забране летова је немогућа јер би то значило укључивање НАТО-а у сукоб", каже Животић.

Што се тиче тренутног стања на терену, напомиње да на северу и истоку нема великих померања.

"Сасвим је јасно да је Кијев главни циљ руске офанзиве, да покушавају да га са северозападне стране заокруже. Ту се воде највише борбе. Да се воде борбе око Харкова, са стране Луганска ка северу, у намери да се те две локације споје", рекао је Животић.

Додаје и да се на југу наставља офанзива ка Маријупољу, а да се стварају услови за офанзиву према Одеси.

Без обзира на то да ли ће Русија успети да оствари своје циљеве или не - последице по европски систем безбедности биће кардиналне, истиче Бисенић.

"Уколико успе у томе да оствари војно своје циљеве - демилитаризација, денацификација, да Крим остане део Русије, а Доњецк и Луганск независне републике, она ће бити несумњиво изложена дугорочним санкцијама", рекао је Бисенић истичући да се ствара нова гвоздена завеса која ће обележити наредну деценију а можда и дужи период.

Ојачао национални идентитет 

Историчар Животић говорио је о украјинском вођству, за које каже да је хетерогено, али да председник Володимир Зеленски за сада делује уверљиво и одлучно.

Напоменуо је и да је Украјина у етничком, културолошком, тј. идентитетском смислу разнолика земља, али да се у последњих 30 година створио национални, украјински идентитет, који је сада учвршћен.

"Како је ишао сукоб са Русијом, од 2004, па посебно од 2014. колико траје рат у тој земљи, украјинско расположење постајало је све јаче, док је антируски набој постојао све израженији. Сви смо ми очекивали нешто другачију слику на истоку Украјине када се појаве руски тенкови, међутим сем у Доњецку и Луганску нисмо видели одушевљење", каже Животић и понавља да када се нека земља нађе у рату, долази до унутрашње хомогенизацији.

Професор Висковић напомиње да Украјина улази у меки трбух Русије, те да је страх Москве оправдан, али да се у оваквој ситуацији мора поставити круцијално питање.

"Да ли било ко ко се осећа угрожено има право да силом предупреди ту евентуалну угроженост? Џорџ Буш је то увео у своју доктрину, превентивни рат", рекао је Висковић и додао да је искоришћен тренутак када је Украјина била "ни на небу ни на земљи" што се тиче чланства у ЕУ и НАТО.

Где је ту Србија 

Што се тиче става Србије, професор Висковић истиче да је то највише што се у овом тренутку могло учинити, јер бисмо се у супротном суочили са контрасанкцијама и били енергетски угрожени, али бисмо изгубили и подршку Русије по питању КиМ.

"Нисам сигуран да нећемо бити изложени јако великим притисцима којима је тешко, ако је икако могуће, одолети - од стране Запада. Они су проценили да у овом тренутку само Србија није спремна да се потпуно укључи у оно што је западна политика према Русији", рекао је Висковић.

Бисенић је поручио да треба пажљиво пратити ток догађаја и не заузимати ставове унапред, као и да би требало да претпоставимо да ће се наћи решење за све укључене стране - и то такво да нико не оствари максимум својих захтева. 

"Могу да замислим да ће у неком тренутку Русија, да би показала своју снагу, инсталирати војне ракете 'Искандер' у Калињинграду, у правцу Берлина, Вашингтона, Прага или неких других", рекао је Бисенић.

Животић напомиње да, иако је већи део јавности у Србији заузео руску страну, Србија треба да гледа оно што је њен дугорочни интерес.

"Да бисмо је водили ка том сутра, морамо да пазимо на сваки свој корак и пазимо на то какву поруку шаљемо у свет", рекао је Животић.

У том смислу, професор Висковић је нагласио да је разочаран скупом подршке Путину у Београду, те да се то на Западу приказује као паторусофилско опредељење. Коментаришући скупове подршке Украјини, истиче да Украјина јесте жртва.

"Украјина јесте жртва, оно што гледате - те колоне избеглица, та могућност да се једна и по Србија исели из Украјине, да ти људи буду пуштени на милост и немилост домаћина, то мора да изазове емпатију код наших људи", поручио је професор.