Грубјешић: Руско-украјинска криза ојачала јединство Европе

Сузана Грубјешић је прецизирала да је гласањем у Генералној скупштини Уједињених нација, када је велика већина чланица светске организације подржала Резолуцију којом се осуђује руска агресија на Украјину, успостављена нова геоплитичка вододелница.

"Гласање Србије за ту Резолуцију је добро, а одлука о томе - без обзира на њену тежину, ризичност и изазовност, донета је у правом тренутку", каже Грубјешићева.

Преливање кризе на Западни Балкан, посматра са политичко-безбедносног и економског аспекта.

Сматра да су економски аспекти за нас много опаснији него политичко-безбедносни који се решава и који ће се решавати. Пораст цена енергената, житарица, струје, нафте, гаса,... према њеном мишљењу, "осећамо и осећаћемо у времену које долази".

Потпредседница Центра за спољну политику указује да су избеглице из Украјине, а већ их је око милион напустило ту државу, директна последица руске интевенције. УН и УНХЦР процењују да би до пет милиона људи могло да напусти Украјину.

Грубјешићева верује да је Србија спремна да прихвати избегле из Украјине и подсећа да Србија  увек у крзним ситуацијама обезбеђује хуманитарну помоћ.

Писмо амбасадора држава ЕУ у Србији и шефа Мисије ЕУ израз је јединства Уније поводом Руско-украјинског сукоба, оцењује Сузана Грубјешић и напомиње да је Европска унија на страни Кијева.

Оцењује да је Владимир Путин - уколико му је идеја била да уласком у Украјину уједини и ЕУ и НАТО, у томе и успео.

"Пријем тзв. Косова у НАТО није изводљив"

"Покушај привремених институција у Приштини да руско-украјинску кризу искористе да затраже пријем у НАТО, није прва идеја коју је косовска страна изнела поводом пријема у тај пакт", истиче Грубјешићева.

Објашњава да то, тренутно, није изводљиво због чињенице да четири чланице не признају независност тзв. Косова, али и неопходности промене Оснивачког акта који предвиђа да држава чланица, пре пријема у НАТО, мора да буде међународно призната и да нема нерешена територијална питања.

"Много већи притисци на Србију"

Када је реч о неувођењу санкција Руској Федерацији, Грубјешићева напомиње да се Србија, потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању, обавезала да сопствену спољну политику усклади са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

"Ми то чинимо у мери у којој нам допушта специфична ситуација коју имамо у односу на друге државе кандидате за чланство у Унији. До сада смо имали разумевања и било би погрешно уколико би Брисел превише инсистирао на томе", каже Грубјешићева не сумњајући да су притисци на Србију сада много већи него раније, када је био анектиран Крим.

Указује да обавеза Србије да спроводи заједничку спољну и безбедносну полиитку ЕУ, у овој фази процеса приступања ЕУ није безусловна, али и да ће нас Брисел у свим извештајима, резолуцијама и документима опомињати на то.

С тим у вези, не верује да ће се став Београда према Руско-украјинској кризи одразити на даљи процес приступања Србије ЕУ.

Сматра да, иако Европа већ плаћа, и спремна је да плати, велику цену сукоба на истоку континента, она је уједињенија и јача је него што је икада била.

"Европа се енергетски рзводи од Русије"

Појашњава да се Европа, у енергетском смислу, разводи од Русије, да жели да има стратешку аутономију по питању енергената.

"Европа мора заузети своје место и у политичком смислу, до сада је била економски гигант, волела бих да буде и политички - а то је и за нас добро", истиче потпредседница Центра за спољну политику.

Уз бојазан да ће сукоб Москве и Кијева трајати дуже него што очекујемо, Грубјешићева наводи да сукоб Русије у Украјине у неком тренутку мора бити заустављен, да одговорност сноси страна која га је започела и која је напала суверену државу, а то је Русија.

Констатујући да о судбини Украјине неће одлучивати само њени грађани већ САД и Русија, Сузана Грубјешић у емисји "Магазин на Првом" истиче и да руско-украјински сукоб има потенцијал да комплетно промени и безбедносну и сваку другу архитектуру и Европе, али и међународне заједнице.