Медијски рат и Украјина – коме веровати у лавини лажних вести

Иза таквих информација увек стоји пропаганда, истакао је за РТС  Веселин Кљајић и подсетио да у свим кризама, а поготово ратним, истина прва страда и професионализам, а онда је на делу пропаганда и оно што се зове медијски рат.

У овом тренутку, додаје, присуствујемо медијском рату с обе стране, али му се чини да је у првих четири до пет дана тај рат добила Украјина.

Наводи да су многи велики светски медији, као што је Би-Би-Си, користећи различите врсте алатки за претрагу, као што је на пример алатка за обрнуту претрагу фотографије или видеа установили да многи од тих садржаја који су пласирани, поготово на друштвеним мрежама нису тачни, односно да су лажне вести које имају за циљ да остваре емпатију, да подигну тензију.

"И све то има страшне последице јер се многи људи на основу тога опредељују да напусте своја огњишта и ево од јутрос имамо податак да је то већ милион украјинских избеглица", нагласио је Кљајић.

Како проверити лажне вести

"С друге стране, тамо где имате мању медијску информатику и информатичку писменост сасвим је логично да ће такве ствари проћи у брзини када затрпавате таквим вестима у преобиљу информација, па је ту и Фејсбук. Некако много тога проћи ће испод радара. Ја се бојим да је ово само почетак, бојим се да ће овога свега бити много више и да је лавина тек почела", упозорава Кљајић.

Једини начин за просечног слушаоца, гледаоца, читаоца, а сви смо мање-више свакодневно на друштвеним мрежама, јесте, сматра Кљајић, да верује одређеним изворима и да, пре него што крене да дели такве садржаје, а то је веома важно, провери за почетак извор, ко стоји иза тога.

Препоручује да се верује јавним сервисима, великим медијима, онима у које се иначе има поверења да неће свој кредибилитет и дигнитет стављати на коцку због сензационализма који траје у минутама.  

Није сигуран да вештачка интелигенција може до те мере да открије лажне вести. 

Пропагандне машинерије с обе стране

Указује на то да су, и с једне и с друге стране, овог тренутка најангажованије пи-ар кухиње и пропагандне машинерије. Не треба заборавити да су догађања у Украјини 2014. године и 2015. такође била страшна, али не на овај начин и да ће многи од снимака који ће се појављивати бити из тог периода.

У првим сатима сукоба, постављено је неколико снимака за које се тврди да су на њима руске ваздухопловне снаге које оперишу изнад Украјине и брзо су постале виралне на друштвеним мрежама. Кад се детаљније проучи, међутим, испоставља се да је летелица амерички фајтинг фалкон Ф-16, који никад није употребљен ни у Русији ни у Украјини.

"Свашта сам видео ових дана, од снимака с војних вежби, снимка из Бејрута оне чувене лучке зграде где је нажалост страдало преко 200 људи, снимак оклопног возила које гази аутомобил с човеком у њему, па се испоставило да то нема никакве везе, падобранци који изводе десантни напад на Харков, а испостави се да се то дешава у Либији...", каже Кљајић.

Додаје и да ће тога бити све више. И зато апелује на све конзументе медијских садржаја да буду веома опрезни, да укључе здрав разум и да када виде да је нешто сасвим нелогично, да када усред зиме на минус десет на снимку видите зелено дрвеће и да за почетак реагујете на то.

Такође и да знају да број прегледа не мора ништа да значи, јер се уосталом, како је рекао, зна да то може чак и да се купи.

Што се тиче ситуације у Украјини, каже да је већ дошло до сврставања медија на једну страну, али је много важније од свега тога што ће се показати који су медији прави а који лажни, баш као и праве и лажне вести.

"Неки медији ће изгубити свој кредибилитет управо на овом сукобу, неки ће пробати да граде свој имиџ управо на томе. Мислим да ће се догодити оно што се догађало у свим кризама до сада да ће сви озбиљни медији покушати да задрже свој кредибилитет, знајући колико га је тешко стећи а како се лако и брзо губи поверење", закључује Кљајић.