Како обични Јапанци виде Русију и рат у Украјини

Јапански тиражни лист Маињићи данас преноси изјаву особља украјинске амбасаде у Токију, по којој се, закључно са 1. мартом, позиву владе у Кијеву за помоћ у људству и техници преко друштвених мрежа одазвало око 70 јапанских добровољаца, од којих су чак педесетак бивши припадници јапанских оружаних снага.

По извештавању јапанског дневника, већина тих људи мотивисана је личним и хуманим разлозима, те је спремна да се бори као добровољци, без новчане накнаде. Наиме, неки од њих као разлог за пријаву навели су то да немају шта смислено да раде у Јапану, или то да је боље да они, као старије особе, замене младе Украјинце на ратишту.

Острвска царевина има професионалну војску чији је званични назив Јапанске самоодбрамбене снаге и која броји око 240.000 људи.

Они имају бенефициран радни стаж и у случају да се нису пробили високо на војној хијерархијској лествици и не поседују медицинско или стручно технолошко знање, по правилу се пензионишу у раним педесетим годинама живота након чега често раде једноставније, слабије плаћене послове, односно постају чувари и редари у фирмама, школама и на градилиштима.

Солидарност с Украјином

У Земљи излазећег сунца до сада је одржано неколико антиратних и антируских демонстрација у којима су главнину чинили украјински држављани и домаћи пацифисти.

Јапанска влада већ је донела одлуку о хуманитарној помоћи Украјини у износу од чак 100 милиона америчких долара. Поред тога, у земљи је до сада спонтано прикупљено још око 17 милиона долара помоћи.

Званични Токио замрзнуо је финансије и онемогућио банковне трансакције више руских финансијских институција, међу којима и централне банке, те забранио извоз напредних домаћих технологија у највећу државу света.

Јапанска влада придружила се и санкцијама које за мету имају председника Владимира Путина и још пет високих руски званичника, те саопштила да ће зауставити увоз из евроазијске државе.

У јапанској јавности превладава мишљење да је у Украјини реч о страшном и неоправданом рату, а у излив саосећања према бившој совјетској републици укључио се и један од два најбогатија човека у Земљи излазећег сунца, милијардер Хироши Микитањи, који је медијима саопштио да ће украјинској влади ставити на располагање милијарду јена (око 8,7 милиона америчких долара).

Фактори иза имиџа Русије као страшног дива

Многи обични грађани у Јапану Русију доживљавају као огромну и страшну земљу којој се не може веровати, мада су у својим оценама или осудама руске акције у Украјини осетно суздржанији и опрезнији него што су то грађани и медији у САД и европским земљама.

Разлог за неповерење је пре свега вишедеценијски територијални спор са Русијом у вези с четири острва с крајњег југа Курилског ланца. Реч је о територији коју је Црвена армија приграбила на самом концу Другог светског рата, након што је извршила продор у Манџурију, коју је јапанска царска војска држала под окупацијом, и присилила јапанске трупе у северној Кини на предају.

У Јапану се верује да је Совјетски Савез тада прекршио раније постигнути билатерални споразум о међусобном ненападању, те да је Стаљин искористио стравичну трагедију коју је тих дана претрпела острвска царевина, атомско бомбардовање у Хирошими и Нагасакију, да подло удари с леђа и одузме територије.

И док Совјети деценијама тврде да су неколико месеци унапред најавили јапанској влади да тај споразум више не важи (јер је Стаљин попустио пред тражењем Рузвелта на конференцији у Јалти да се СССР укључи у борбу против далекоисточне царевине) и напад на јапанске положаје у Манџурији, заправо, почели минут након његовог истека, у Јапану тај аргумент никада није прихваћен.

Такође, јапанска десница и данас наглашава трагедију више стотина хиљада јапанских војника, па и цивила који су били пресељени у Манџурију, а који су 1945. пали у вишегодишње совјетско заробљеништво и у значајном броју пострадали у леденим совјетским гулазима у Сибиру.

Наравно, током Хладног рата, као амерички војнополитички савезник, влада у Токију је зазирала од совјетске подршке јапанским комунистима и плашила се сценарија сличног оном на Корејском полуострву или у Вијетнаму. У самој острвској царевини постојале су мање, комунизмом инспирисане терористичке групе попут Јапанске црвене армије, које су починиле више шокантних злочина у земљи и иностранству.

Тако се у Јапану десетлећима страховало од Совјетског Савеза као војно моћне мегадржаве која прети да озбиљно уздрма ред и мир, па и опстанак острвског царства.

Треба рећи и да су Јапан и Русија, односно Совјетски Савез, поред поменутог оружаног сукоба из августа 1945. у којем је Црвена армија прегазила Манџурију и заузела јужне Куриле, у првој половини 20. века ратовали још чак три пута.

Наиме, Јапан је остварио велики тријумф над руском царском армијом у рату између две земље 1904. и 1905. године, захваљујући чему је успео да анектира Кореју и стекне економско и војно упориште на Сахалину и у обалном појасу северне Кине.

Та победа, као први случај у којем је једна неевропска држава поразила неку европску силу у отвореном и великом ратном сукобу деценијама је хранила понос и потпиривала национализам и освајачке амбиције у Јапану, те се и данас велича међу (малобројном) екстремном десницом.

Јапан је након Октобарске револуције, а за време трајања Првог светског рата под изговором обуздавања комунизма и враћања Русије, која је склопила сепаратни мир са Немачком, на фронт, у склопу велике међународне интервенције, на руски Далеки исток и у источни Сибир упутио укупно око 72.000 војника и 50.000 цивила, који су ради присвајања природних ресурса практично покушали да отцепе тај део совјетске Русије и оформе марионетску државу или је присаједине јапанском царству.

Такође, Јапан и Совјетски савез су заратили 1939. години на граници Кине и Монголије – кратки сукоб који је Москва решила у своју корист и који је довео до потписивања поменутог споразума о ненападању између две земље.

Од Другог светског рата наовамо, наравно, Јапан трпи политичке и друге последице пораза у највећем суобу у историји људског рода. Вашингтон данас на његовом тлу држи 54.000 активних америчких војника и осам хиљада цивила на раду у војсци. Све до последњих година и раста Кине, он је и деценијама био највеће спољно тржиште за јапанске производе и услуге, те у складу с тим има и огромни утицај на политичка дешавања и обликовање јавног мњења у Јапану.

Тако, мада и у Јапану постоје они који цене руску књижевност и балет, те многи који се уздржавају од било каквих изјава како никог не би увредили, новија историја односа између две земље, као и вишедеценијско пропагандно деловање америчких војнообавештајних служби на тлу далекоисточне царевине, учинили су да се јапанска популација плаши и зазире од Русије.

Глобални захват и моћ англосаксонских медија

Даље, у пацифичкој острвској држави, као и скоро свуда другде у свету, као извори вести из иностранства доминирају англосаксонске новинске агенције и телевизије. Си-Ен-Ен и Би-Би-Си део су сваког пакета сателитске или кабловске телевизије у Јапану, где, такође, више од века излазе новине на енглеском језику које, мада у јапанском власништву, уређују амерички и други западни новинари и које обликују свест странаца који живе у земљи и оних Јапанаца који су заинтересовани за учење енглеског језика.

Мада јапански медији, када пошаљу своје новинаре на војно-политичка жаришта у иностранству, пружају знатно уравнотеженију и објективнију слику од оне коју дају западни, с обзиром на све наведено, није чудно то што је и јапанска публика добрим делом жртва колективне амнезије или несвесног размишљања које је изграђено годинама и деценијама пропагандног деловања са Запада.

По тој перцепцији, Русија је направила суров и ничим изазван историјски послератни преседан, при чему се, наравно, заборављају или као нормална ствар без размишљања прихватају десетине инвазија и бомбардовања које су од завршетка Другог светског рата до данас спровеле Сједињене Америчке Државе.

Дакле, мада су, по извештавању дневника Маињићи, мотиви неколико десетина Јапанаца који су се (наводно) преко Твитера одазвали позиву украјинске владе углавном личне природе, било би врло наивно мислити да иза њихове одуке да то учине не стоје и наведени историјски фактори, моћ англосаксонских медија и вишедеценијско деловање америчких безбедносних структура у Јапану.