Лишанин: Свет није на ивици нуклеарног рата, али опасност од ескалације највећа у неколико деценија

Јучерашњи разговори руске и украјинске делегације у Гомељској области завршени су са захтевима, али без договора.

Политиколог Младен Лишанин каже да је украјинска позиција јасна од почетка сукоба – да сва ратна дејства истог момента морају да се зауставе и да све руске трупе, укључујући и оне на Криму, напусте украјинску територију, да би уопште могло да се разговара о политичким аспектима дугорочнијег решења.

"То је наравно, поготово у односу на руске трупе на Криму, које су мање-више готова ствар, максималистички захтев украјинске стране", истиче Лишанин.

Каже да, с друге стране, и Руси имају своје захтеве који се у овоме тренутку такође чине максималистичким.

"О њима смо више сазнали после јучерашњег телефонског разговора Путина са председником Макроном него после самих разговора у Белорусији. Руски захтеви су да се Украјина обавеже на војну неутралност што значи да неће приступати НАТО-у и да се призна руски суверенитет на Криму, што је била околност ка којој се постепено ишло након 2014. године", наводи Лишанин.

Истиче да остаје и трећи захтев који може да се покаже као најкомплекснији иако не делује тако – демилитаризација и денацификација украјинске државе и друштва.

"То је нешто на чему Руси инсистирају од самог почетка операција. Звучи више политички него практично, као нека врста пароле и пропаганде, али с друге стране, Руси су забринути због могућег јачања ревизионистичких идеја у украјинском друштву", објашњава Лишанин.

"Разговори, а не преговори у Гомељској области"

Лишанин каже да би се при покушајима да на пољу "денацификације" Украјине нешто заиста уради украјинско руководство нашло у незгодној ситуацији.

"Да бисте пристали да се денацификујете, морате пре тога да признате да сте били нацификовани. То је практично немогуће за Зеленског да уради. У крајњој линији, од свих украјинских политичара у протеклих 10 или 15 година, он је можда и најмање крив за пораст таквих тенденција", сматра Лишанин.

Каже да су се у Гомељској области водили разговори, а не преговори – нека врста прелиминарног сусрета и опипавања пулса.

"Највише простора за оптимизам је било када су они најављени. Већ како је дан одмицао, када су се разговори завршили, а нарочито 24 сата касније, када видимо да операције нису ни утихнуле, има много мање простора за оптимизам, што не значи да се за два, три или седам дана нешто неће променити", истиче Лишанин.

Каже да контакти неће бити прекинути јер то није у интересу ниједне од сукобљених страна.

"Опасност од ескалације највећа у претходних неколико деценија"

Лишанин каже да је захтев председника Зеленског да Украјина хитно буде примљена у Европску унију једна врста изнуђеног потеза којим покушава да истера на чистац западне позиције.

"И поред помоћи која је неочекивано велика, Украјина и даље има утисак да је у кључним тренуцима кризе била изневерена од Запада. Мислим да је Зеленски овим потезом више покушао да оголи односе у ЕУ према питању будућег украјинског чланства, него што се заиста нада да ће Украјина по убрзаној процедури бити примљена. То је практично немогуће", наглашава Лишанин.

Истиче да свет свакако није, као што неки медији сензационалистички пишу, на ивици нуклеарног сукоба, али каже да је чињеница да је потенцијална опасност од ескалације која би водила ка евентуалној примени нуклеарног наоружања већа него што је била пре неколико месеци и највећа коју познајемо у претходних неколико деценија.

Каже да у стратешким студијама постоји концепт који се зове "нехотична ескалација" – када две стране од којих је барем једна наоружана нуклеарним наоружањем чине низ потеза којима није циљ да криза ескалира до мере да се употреби нуклеарно оружје, али потези и једне и друге стране изазивају подозрење које је у сваком наредном кораку све веће, до те мере да се свет нађе пред употребом нуклеарног оружја.

"Очекујем да ће и са руске и са америчке стране постојати свест да би то била катастрофа великих размера за те две државе и за цео свет и да неће дозволити да криза оде у том смеру", наглашава Младен Лишанин.