Русија и Украјина за истим столом, да ли је примирје могуће пре споразума

Преговори између Русије и Украјине тешко да ће се водити само о примирју, јер би то била само куповина времена за Украјину, на шта Русија неће пристати, рекао је у емисији Око Александар Митић, са Института за међународну политику и привреду.

"Да ли се ради само о разговорима о примирју или и о обрисима неког будућег споразума? Примирје би била само куповина времена за Украјину и на то Русија неће пристати. О неким обрисима будућег споразума мора се разговарати. Захтеви које је изнео Путин у складу су са оним што је већ рекао пре свега о чланству Украјине у НАТО-у, а украјински захтеви су у овом тренутку нереалним с обзиром на ситуацију на терену", сматра Митић.

Асистент на Факултету политичких наука Марко Ковачевић каже да је важно да су преговори почели.

"Имамо неку врсту комбинаторног дипломатског аранжмана и на плану региона али и шире. Кад је реч о статусу Крима, на чему инсистира Русија, то говори да овде није реч о кризи која је јуче почела већ траје више од осам година. Али не верујем да се већ у првој фази преговора може говорити и о Криму", каже Ковачевић.

И докторанд политичких наука на Универзитету у Санкт Петербургу Алекса Филиповић сматра да ће Русија више инсистирати на негирању присуства НАТО-а у Украјини и постављању  официра са украјинске стране који су лојалнији Русији.

Какви су преговори и који посредници прихватљиви за обе стране 

Када је реч о посредницима у преговорима, Александар Митић каже да је тешко пронаћи некога ко је прихватљив за обе стране.

"За Русију је готово неприхватљиво да то буде неко са Запада а за Украјину нико ко је подржао Русију. Али имамо земље које су се попут Бразила и Индије приказале као неутралне. Турска, која се нудила на почетку као медијатор, сада више није прихватљива за Русе јер се сврстала", каже Митић.

Филиповић каже да НАТО, који је изгубио идентитет и сврху постојања после пада берлинског зида, након интервенције 1999. у СРЈ добија нови замах а сада и полет јер се враћа својој првобитној сврси.

"После овога, нова геополитичка расподела између Истока и Запада је неизбежна", сматра Филиповић.

Ковачевић каже да је ово нови изазов и за ЕУ која размишља о новој безбедносној политици и враћа на сто замисао о европској војсци.

"И ЕУ и НАТО и Украјина су о новој безбедносној политици у Европи могли да разговарају до пре 5 дана. Европско оружје у Украјини додатно пролонгира овај рад и патњу Украјинаца. Амерички стручњаци говоре о економском урушавању Русије а не о војном одвраћању. То значи да ће и даље гурати Украјину у конфликт, што повлачи реакцију Русије, каже Митић.

Ко жели да профитира од конфликта у Украјини 

Када је реч о брзопотезном пријему Украјине у ЕУ, Ковачевић каже да је тешко очекивати да се на Украјину примени нов начин пријема у ЕУ.

"ЕУ стално говори о умору од проширења и стално наводи нове услове. Већина ЕУ држава 'нема стомак' ни за проширење на Западни Балкан који укупно има мање од 15 милиона становника а камоли Украјине са 40 милиона, која је и најсиромашнија земља у Европи. То би била и јако лоша порука за Западни Балкан", сматра Митић.

Идеја о Косову у НАТО-у је нешто што постоји од раније. Имамо, међутим, четири земље чланице ЕУ које не призају Косово и за њих би то био салто мортале.

"Албанци желе да искористе ову ситуацију и преокрену је у своју корист", каже Митић.

Хоће ли Русија живети 100 година самоће 

Када је реч о гласању у УН, Ковачевић каже да архитектура УН почива на пет сталних чланица у Савету безбедности од којих је једна и Русија.

"Украјина тражи да СБ расправља о томе, што је немогуће са правом вета које има Русија. Може се очекивати неки алтернативни приступ, попут форсирања механизма 'Уједињени за мир' како бу покушали да реше кризу. Тај механизам се не користи често, и последњи пут је коришћен 1982. године", објаснио је Ковачевић.

Уз то, запад зазире и од јачања руско-кинеских односа које већ дуже времена сарађују не само на дипломатском већ и на безбедносном плану.

"Кина зна да је украјински сценарио могућ и када је у питању Тајван. Живимо у међусобно зависном свету, али се надам да нећемо доћи у ситуацију да Русија живи 100 година самоће", закључио је Филиповић.