Руска војска пред великим градовима – да ли су Москву изненадили отпор Украјине и јединствен став Запада

Историчар и професор Филозофског факултета Александар Животић, професор Факултета политичких наука Синиша Атлагић, и некадашњи амбасадор у Белорусији и добар познавалац постсовјетског простора Срећко Ђукић говорили су у емисији Око о рату у Украјини, који траје четврти дан.

Ђукић је рекао, поводом најављених преговора две стране, да је то најбоља вест за ова четири дана.

"Ја од тих преговора првих дана ништа нарочито не очекујем. Очекујем сусрет и да се договоре да се поново сретну и да те преговоре уведу у неки колосек преговарања. Нешто крупније мислим да овог тренутка није реално очекивати, али је јако битно да дође до контакта, да дође до преговора, да се размењују речи, а не ракете и бомбе", истиче Ђукић.

Ситуација, како оцењује, јако измиче контроли, постаје драматична и ако се тако настави не зна се како ће се завршити.

Синиша Атлагић оцењује да руска власт то није урадила на пречац.

"Власт на челу са председником Руске Федерације не изгледа ирационално, бар никад тако није изгледала. Чини ми се да је ово нешто на шта су могли да рачунају, све ово што се дешава, све ове санкције", наводи Атлагић.

Наводећи резултате истраживања јавног мњења, каже да је још од 2015. године увек између трећине и 40 одсто руских грађана било убеђено или готово сасвим сигурно да ће питање Украјине бити решено ратом.

Сагласан је са Ђукићем и ништа велико не очекује од првог дана преговора, ако их буде.

Александар Животић је оценио да је, поред простора који су обухватале такозване Луганска и Доњецка Народна Република и Крим, дошло до одређених војних продора, односно померања на неколико праваца, отприлике за неколико десетина километара највише и да се ту стало пред великим градовима.

"Зашто се стало пред великим градовима? Један од разлога јесте отпор. Вид отпора за који су се украјинске снаге определиле јесте онај вид који би врло вешто користио борбу у урбаним срединама", сматра Животић.

То је, како је објаснио, борба пре свега мањих, лако опремљених јединица у великим урбаним срединама, која би изазвала огромна разарања и огромне жртве.

Јединствен одговор Запада, санкције које дуго трају

Ђукић сматра да је Русија очекивала да Запад неће имати јединствен став. Рачунала је, додаје, на поделе у НАТО-у и Европској унији.

"Мислим да Русија није веровала да ће доћи до удруженог одговора Запада. То није само Европска унија, већ и Сједињене Америчке Државе, Канада, Јапан, Јужна Кореја, Аустралије вероватно. Такав одговор удружени и јединствени Русија није очекивала", напомиње Ђукић.

Истиче и да су то жестоке санкције које јако дуго трају. "Процес укидања санкција ће ићи далеко спорије него што се дешава њихово инаугурисање", објашњава Ђукић.

Са друге стране, Атлагић сматра да је Москва очекивала јединствен одговор колективног Запада и указује да се то могло идентификовати из говора Владимира Путина, али и говора других представника власти.

"Марија Захарова је рекла да су свесни да је то тренутак после кога нема повратка на старо", наводи Атлагић.

Оцењује да је тренутак када је донета одлука да се крене у ову операцију, дефинитивно почетак окретања Русије ка Азији, што, каже, потврђују и неке његове колеге које се баве и међународним односима и политичким системом Руске Федерације.

Позиција Србије између симболике и интереса

Саговорници су се осврнули и на позицију Србије поводом рата у Украјини.

Животић је рекао да је чињеница да се до става Србије дошло веома тешко, на основу великог размишљања.

"Види се да је било великих дилема, великих притисака. Дошло се до става који је јасан, који је укорењен на одређеним принципима", оцењује Животић.

Русија и САД су, наводи, задовољни ставом Србије. "Са стране Европске уније имамо у основи задовољство тим ставом, али нису до краја задовољни. Све је то у крајњој линији очекивано", каже Животић.

Атлагић је рекао да став Србије у потпуности задовољава Русију, и да је Москви стало да на симболичком плану има подршку неке европске земље.

Ђукић је, упитан да ли ће Србија моћи да задржи своју позицију, рекао да је српска влада дала решење која је у овом тренутку било могуће, и да би Европској унији требало објаснити могуће контрасанкције Русије.

"Ми смо једина земља која 100 одсто зависи од руског гаса и 100 одсто од руске нафте. Сав гас, сви капацитети гасни, су у руским рукама. Већински власник је Гаспром, и сви капацитети у нафтној индустрији су у већинском власништву Руса, односно Гаспромњефта", објашњава Ђукић.

Подсећа да је украјински контингент у Кфору најдуже боравио на Косову и Метохији, најпре од 1999. до 2014. године, и поново се вратио 2020. године.

"То је врло важан допринос Украјине безбедности наших људи на Косову", закључио је Ђукић.