Русија и Украјина кроз историју – од братских до непријатељских односа

Када Владимир Путин, три дана пре интервенције у Украјини, каже да су Руси и Украјинци један народ, потврду за то историчари проналазе у првој источнословенској држави Кијевска Русија – колевци руске и украјинске државности, заједничке историје дуге готово миленијум.

"Највећи доказ присности народа јесте језик, то је несумњиво то. Онда вековни живот у заједничким условима, државним условима, а друга велика блискост тих народа је да су прошли кроз све катаклизме великих ратова које су се водили на територији њихових земаља. Они су у исто време примили православље, Кијев је постао главни град православља у данашњој Украјини, у ондашњим руским земљама, тако се говорило", каже историчар Никола Б. Поповић.

Украјина је у 17. веку, већим делом данашње територије, постала део царске Русије. И ту остала све до Октобарске револуције 1917. са кратким периодом независности. Пет година касније, Совјетска Украјина настала је на поделама, карактеристичним за земљу – на граници империја.

"Западна Украјина је припадала Пољској, била је повезана и са Аустроугарском и са немачким државама, југ Украјине је припадао Отоманској империји, где се налази Крим и поморска подручја, док је источни део био под утицајем Москве и Русије", каже новинар Драган Бисенић.

У совјетској ери, Доњецк и Луганск били су Стаљино и Ворошиловград. Украјину Путин сада зове Лењиновом творевином. Не опрашта, објашњавају аналитичари, што је, за разлику од Белорусије, та бивша совјетска република изашла из руске орбите.

"Украјина као земља са огромном стратешком важношћу за Русију најпре је заузимала неодређен став, нагињући више према Русији него према другим опцијама, према Западу, првенствено ЕУ, да би се 2012. односно 2014. године то сасвим изменило", рекао је Бисенић.

Месецима потом, после референдума, Крим се припојио Русији. Истовремено, Кијев је изгубио контролу у Доњецку и Луганску, у угљем богатом региону Донбаса. Милионске градове напустило је више од половине становника. На територији под проруским побуњеницима готово 800.000 становника има руски пасош.

"Политика старих сојветских власти, која је исто функционисала као комунистичке власти у бившој Југославији, где су мењали границе између етничких група, лежи у корену многих сукоба, укључујући и садашњу ситуацију у Донбасу", каже Вук Вуксановић из Београдског центра за безбедносну политику.

У хронологији актуелног конфликта најчешће се почиње од 2013. када су Украјинци масовно протестовали против одлуке тадашњег председника Виктора Јануковича да не потпише споразум са Европском унијом. Болна тачка за Русију је и 2014, када је после немира у Одеси, више десетина Руса запаљено у згради Дома синдиката.

Уследили су немири, а уз посредовање Француске и Немачке потписана су и два Минска споразума. Никада нису примењени, а украјински парламент изгласао је 2017. да ће тежити да се прикључи НАТО-у.

Другог дана од напада Русије, Украјина нуди преговоре о неутралности.