Преносимо

Људи на лизинг

Процењује се да око 50.000 људи у Србији ради на лизинг, а синдикати тврде да су ускраћени за многа права, да је реч о повратку у робовласништво.

Када је после четири године хонорарисања у медијима, двадесетосмогодишња Ј. Н. нашла нови посао мислила је да је коначно иза ње каријера - од данас до сутра. Почела је да ради у једној од највећих компанија у Србији. И то као асистент у канцеларији једног од директора. Чинило се да је све како је желела. Али, само споља... Јер она заправо није ту имала заснован радни однос, већ у једној агенцији. Била је „радник на лизинг"... Изнајмљена послодавцу, који ју је, после годину дана, када му више није била потребна, "вратио" агенцији.

Изнајмљивање радника, односно рад на лизинг, постаје све чешћа пракса запошљавања у Србији, а рецепт је следећи. Радника заправо запошљава агенција, а не фирма у којој проводи свој радни дан. У тој агенцији најчешће има уговор на одређено од шест месеци или годину дана. Агенција исплаћује плату, порезе, доприносе, оверава здравствену књижицу, и изнајмљује га некој фирми онолико дуго колико је потребан. Уз провизију, наравно.

"И када им радник више не треба, фирма то саопшти агенцији. Како су уговори на одређено време, уколико нема интересовање неке друге фирме, онда за дан завршиш на улици", каже наша саговорница.

Тако је и она остала без посла, а како није имала посао „за стално", ни послодавац, ни фирма којој је била изнајмљена нису имали обавезе према њој. У преводу, није било отпремнине.

Њена плата је била 70.000 динара. Колико је агенција добијала од компаније у којој је радила, она никада није дознала. Та се информација сматра пословном тајном између агенције и фирме којој је радник изнајмњен.

Колико тачно људи у Србији ради на лизинг, не зна се. Процене синдиката и удружења послодаваца су да их је око 50.000. За синдикалце је то повратак у робовласништво, јер деградира сва стечена права радника. Послодавци о овоме нерадо говоре, али, ипак, кажу да не чине ништа нелегално. Користе могућност која им се пружа, а то раде многе фирме - од највећих телекомуникационих до енергетских компанија.

Треба одмах рећи да овај начин запошљавања није противзаконит, јер га нико ничим није забранио. Штавише, скупштина је у фебруару 2013. године усвојила Закон о потврђивању конвенције Међународне организације рада о приватним агенцијама за запошљавање. Међутим, ова област није уређена. Агенцијама за лизинг радника требало је да се позабави закон о раду, али је нацрт повучен уочи избора.

Овај начин запошљавања није наш изум. На Западу постоји двадесетак година. Тамо је, истина, стопа незапослених мала, па лизинг радника не боде очи као код нас. У ситуацији када је 25 одсто грађана Србије без посла, постоји опасност да послодавци ово искористе па да лизинг уместо преседана постане правило за запошљавање. Без сталног посла људи немају будућност. Са друге стране, рачуница послодаваца је јасна. Јефтиније је платити провизију агенцији него имати обавезе попут плаћеног боловања, одмора, отпремнине у случају отказа...

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, сматра да држава мора коначно да каже шта жели да учини са феноменом изнајмљивања радника.

"Или да каже да је то недопустиво, па да их забрани или да их убаци у Закон о раду и постави нека правила. Тренутна ситуација је најгора, јер те агенције постоје, раде потпуно легално, а раднике у њима нико не штити. Често су пријављени на минималце, а агенција од фирме која их изнајмљује добија знатно веће износе", каже Ранка Савић.

Тамара Боровчанин, аналитичар УСАИД-а, пројекта за боље услове пословања, сматра да је најважније обезбедити да радници примају приближно исту плату као и њихове колеге које су запослене код послодавца. И најважније, да имају исти степен безбедности и заштите здравља на радном месту.

"Како би се злоупотребе свеле на минимум, потребно је регулисати статус агенција, споразум о уступању радника, однос између агенције и корисника, уговор запосленог и агенције, обавезе агенције према уступљеном раднику и обавезе корисника", оцењује Боровчанин, додајући да ће све док се то не уреди законом, радници преко агенција за привремено запошљавање и даље често бити ускраћени за та права.

Међутим, у агенцији "Адеко", једној од највећих која се бави овим послом, тврде да је „овакав начин запошљавања позитивно утицао на функционисање тржишта рада, а самим тим и на повећање конкурентности читаве економије земаља у којима се примењује".

"Права запослених су јасно и прецизно дефинисана и оно што је најважније, они који су запослени на овај начин имају потпуно иста права и обавезе као кандидати који се запошљавају директно у компанији. Та права дефинисана су уговором о раду, а односе се на зараду, радно време, социјалну заштиту, безбедност и здравље на раду, материнску заштиту и слободу удруживања и колективног преговарања. У потпуности подржавамо напоре Министарства рада, запошљавања и социјалне политике да се новим законом о раду ова област додатно уреди", к аже за "Политику" Марко Коленц, менаџер у "Адеку".

У "Инфостуду", који на свом порталу има велики број огласа за посао, кажу да до сада нису имали огласе за раднике на лизинг. Разлог је вероватно тај што компаније директно комуницирају са агенцијама за запошљавање.

"Оно што се може закључити јесте да изнајмљивање радне снаге може бити примамљиво компанијама због уштеде, а они који се запосле на овај начин мораће да рачунају да ће им зараде бити мање него да су у сталном радном односу", наводи Елена Ердељановић са "Инфостуда".

Број коментара 13

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 03. мај 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво