Три даме нови пилоти “Ер Србије“

Први пут у историји српске националне авио-компаније авионима ће управљати и жене пилоти. Биљана Савић, Данијела Милетић и Ивана Милојевић. За њих је "Ер Србија" отворила врата кокпита. Примљене су на конкурсу.

Знањем о ваздухопловству, умећем на симулатору, положеним разним тестовима, одушевиле су комисију и доказале да су подједнако добре, па можда и боље од колега мушкараца.

Професионалне дозволе већ имају. Летачко искуство, такође. Имају и дозволе за различите типове авиона, а добиће и за оне којима ће убудуће управљати. Тако Биљани и Данијели данас почиње шестонедељна обука за "ербасове" у тренинг-центру "Ер Берлина" у Немачкој. Ивана "стартује" средином фебруара са обуком у Београду за тип авиона АТР-72, која траје осам недеља. Након тога, када заврше и формалности око уписа типа летелице у дозволе, следи линијска обука - за командама у авионима под будним оком инструктора. А, сусрет са путницима очекује их већ током ове летње сезоне.

- Поносни смо што ћемо имати три жене пилота, које ће управљати нашим авионима - каже, за "Новости", Дане Кондић, генерални директор "Ер Србије". - Две даме пилотираће ваздухопловима А319, али такође и "ербасовима" А320 када нам 2018. буду испоручене те летелице. Једна жена пилот ће управљати АТР 72. Ово је важан тренутак у историји српског националног авио-превозника и показује нашу посвећеност пружању једнаких могућности, што је једна од основних вредности "Ер Србије". Ово је нова "Ер Србија".

Најмлађа, двадесетседмогодишња Биљана Савић, сања линију Београд - Абу Даби. За партнерство "Ер Србије" и "Етихада" каже да је добитна комбинација, па зато за свој први лет у униформи националне авио-компаније и прижељкује Емирате.

- Част је летети за "Ер Србију" - наводи Биљана. - Национална авио-компанија је урадила велику ствар. Конкурс је био јавни, ко заслужује, тај пролази. И то ми се свиђа, јер сам у Аустралији одрасла у једном таквом систему. Драго ми је што ћу радити у модерној авио-компанији, која је лидер у региону, која отвара велики број нових дестинација, имаће нове авионе... Свиђа ми се и униформа, једва чекам да ми кројачи узму меру. А, за нас пилоте, панталоне и равне ципеле.

Биљана је рођена у Ваљеву, али се породица, док је још била беба, преселила у Аустралију. Прва посета Србији и изабрала је занимање. Сећа се, било јој је седам година. "Аерофлот". Сиднеј - Москва - Београд. Замолила је мама стјуардесу да уведе Биљану у кокпит.

- Нико у мојој породици нема везе са авијацијом, али знала сам да ћу бити пилот оног тренутка када сам први пут ушла у кабину и угледала ту гомилу дугмића - прича Биљана. - Сви су ми говорили ма дај, жена пилот. Видећете ви, рекла сам и показала. Током школовања бирала сам оне предмете који су имали везе са ваздухопловством. Летим од своје 16. године. Прво су то били спортски авиони у Аустралији, а онда сам 2004. године уписала Пилотску академију у Вршцу и ту сам стекла звање професионалног пилота крајем 2007. Остала сам у Србији. Прошла сам обуке за неколико типова авиона, бизнис џетове. А то су исто млазњаци. Три године пилотирала сам авионима једне приватне авио-компаније у Србији. А, онда је "Ер Србија" расписала конкурс, јавила сам се и положила. Када су ме обавестили да сам примљена, срећи није било краја. Вратила сам се ту где сам рођена, и то је посебна емоција.

"Јат" је раније имао услов за пилоте, пролазили су само они који су служили војску, зато и није било жена.

- Али, знала сам да ће и српска национална авио-компанија једног дана запослити и жене пилоте и стрпљиво сам чекала - прича Биљана.

Одушеви се наша саговорница сваки пут када на светским аеродромима види две жене, једна капетан, а друга копилот.

- Могу да замислим како се путници изненаде када им авионом управљају само жене - истиче Биљана. - Некоме није свеједно. Али, мислим да жене могу и боље од мушкараца да управљају летелицама. Издржљивије су. Заправо, нема разлике, ако знаш да радиш тај посао, то је то. Бити пилот не значи да треба да имаш снагу, авиони су слични женама, траже нежност, да путници не осете полетање, слетање... То јесте захтеван посао који тражи одрицања, стално мора да се учи, да се пилот усавршава. Имала сам и критичне ситуације, али ми није била фрка. Једноставно, у ваздухопловству постоје процедуре за сваку могућу ситуацију и, када се појави проблем, рутински га решавам. Док сам била у школи за пилоте, највише сам волела акробације, чак сам и сестру једном провозала и више ме никада није задиркивала. Фантастичан је осећај када летите ноћу, када блеште светла градова...