Шта послодавци замерају високом образовању

Већина послодаваца у Србији не разликује нове од ранијих диплома и сматра да дипломираним студентима недостаје способност преузимања иницијативе и да не могу да раде под притиском. Млади су демотивисани да траже посао, јер сматрају да су сви конкурси "намештени", а са друге стране, мало је предузећа у Србији која организују праксу за студенте, јер су уплашени правним заврзламама и недостатком времена.

Ово су неки од налаза великог истраживања "Шта и колико послодавци знају о реформи високог образовања у Србији", које је спроведено у оквиру националног Темпус пројекта "Careers" - Развој каријерног вођења у циљу унапређења високог образовања у Србији, а које је реализовано уз помоћ неколико српских и страних универзитета, министарстава, Саветa страних инвеститора и 249 компанија.

Томислав Ћетковић, шеф образовних сајтова "Инфостуда", каже да је утврђено да свега 30 одсто предузећа организује праксу за студенте, као и да ће најмање перспективе за запошљавање у наредном периоду имати стручњаци у области образовања, здравства и културе. С друге стране, као најперспективније области, по мишљењу послодаваца су пословне услуге и администрација, као и информационо-комуникационе технологије.

"Понудили смо да послодавци од 30 вештина изаберу оне које би дипломирани студенти требали да поседују када заврше факултет. На првом месту су изабрали способност писане и усмене комуникације на страном језику. Послодавци високо вреднују и мотивисаност, неформално образовање, волонтирање, иако су свесни да млади данас не желе да раде џабе и приликом разговора за посао осећају како су млади дошли са предубеђењем да је место већ попуњено, а интервју само формалност", каже Ћетковић.

Петар Ристић из Студентске конференције универзитета Србије се надовезује на ову причу и каже да је само 30 одсто послодаваца упознато са реформом високог образовања и да 67 одсто сматра да образовни систем није усклађен са потребама тржишта рада.

"Једно слично истраживање које је урађено у Европској унији међу 500 компанија показало је да скоро 40 одсто послодаваца може да разликује бечлоре од мастера, а у Србији тек 11 одсто. У Србији такође 40 одсто послодаваца није чуло за 'додатак дипломи'", наводи Ристић.

Марија Јовановић из Центра за развој каријере и саветовање студената Универзитета у Београду објашњава да Универзитет у Падови, примера ради, оваква истраживања спроводи сваке године, тако да је искуство овог универзитета коришћено и приликом формулисања неких питања.

"Питали смо и шта је потребно да факултети ураде како би унапредили сарадњу са привредом. Они су рекли да би било добро да имају сва обавештења о свим студијским програмима, дипломама и звањима на једном месту, а траже и базу талентованих студената, ранг-листе кандидата, базу академског особља, електронски приступ базама научних радова", наводи Јовановић.

Послодавци су такође рекли да би им од користи било и да постоји једно место на којем би све заинтересоване компаније могле да представе своје пројекте, идеје и захтеве...

Када је реч о онима које запошљавају, више од половине послодаваца је било задовољно у којој мери дипломирани студенти пишу и комуницирају на страном језику, познају компјутерске програме и то што су спремни за даље усавршавање, али су замерили младима што им недостаје способност преузимања иницијативе, способност критичког мишљења и способност доношења одлука.

Да је ипак ово "двосмерна улица", сматра професор др Иванка Поповић, проректорка за наставу Универзитета у Београду, која истиче да иако је тачно да универзитет увек мало "каска" за потребама привреде, да је потребан и активнији однос привреде према универзитетима.