"Гозба" није албум

Медији са простора бивше Југославије ових дана су преплављени вестима да је, како многи критичари сматрају, овдашњи најславнији и најбескомпромиснији аутор рок музике Бранимир Штулић, после вишедеценијског добровољног егзила у Холандији и музичког ћутања, објавио - нови албум.

Наиме, на "Јутјубу" се појавио албум под називом "Гoзба", на којем је 15 песама. Реч је, и овај пут, као и пре две године, о обрадама народних, староградских песама...

Иако је током протеклих година Штулић невољно давао изјаве за медије, у опуштеном разговору за "Политику" демантовао је да је реч о албуму.

- Нити знам шта се догађа, нити је то албум. То је "Јутјуб!" Зидне новине које свако може да гледа како хоће - рекао је вођа "Азре".

На нашу констатацију да се на тим "музичким зидним новинама" налази и једна нова, ауторска песма потврдно је одговорио.

- Има и нових. "Краљевић Марко" је нова, али сам је поставио још пре годину дана као инструментал. Доста сам се нарадио. А то сам и хтео. Да обрадим староградске, народне, неке новокомпоноване, оне које вреде, њих три стотине - каже Штулић.

Због чега баш наслов "Гозба", питамо га.

- Када имате накупину, морате и наслов да ставите. А то је тешко. Знате, када имате јавну мензу а музика свира, па вам је то као неки фестивал, нема фестивала без гозбе. Без гозбе музика не иде. Пар дана сам о томе размишљао. И то даје тон целом материјалу. Као и књига. Иако је ово што сам поставио на "Јутјуб" било као градња Кеопсове пирамиде, по Херодоту. Од врха до дна. Прво набаците камење, а онда почнете уметнички да размишљате - објашњава Џони Штулић.

Посао око сакупљања и обраде народних, староградски, неких новокомпонованих песама је завршио. Каже и да има своје песме, али их "не даје вани". Хоћемо ли их ми остали некада чути, питамо га, а он кратко каже: "Не знам."

- Ако одлучим да их делим, не знам којој организацији да их дам. Нема разлике - каже поучен горким искуством из осамдесетих година прошлог века, када је након само годину дана огорчен изашао из Сокоја, јер ни тада није успевао да заштити своја дела.

- Откако сам почео да радим, осамдесете године, морао сам да се учланим у Сокој. Урадио сам то, а Сокој је од осамдесете требало да ми квартално уплаћује. Али, морали су на компјутере да пређу. И годину дана касније, прекинуо сам са њима. Онда сам радио са "Југотоном", јер је било боље и мрвицу да добијем. Додуше, тада није било много великих композитора. Бреговић и ја. А тада је било златно време. Како ли је тек сада!? - пита се.

Можда у иностранству, питамо га, а он каже:

- Мени делује да је свуда исто.

Додаје и да гледа једног малог канаринца који се попео на пречку и који, шали се, можда и није канаринац већ врабац офарбан у жуто. Ако је тако, смејући се објашњава, онда је сигурно дошао из Србије, како би то Минимакс некада рекао.

А гледа, каже, и много дискова испред себе. Класичну музику, на пример, Вердија, Моцарта, Вагнера...

- Има њих пет великих композитора и ако бисте од њих напунили један диск то би била велика ствар. Ово остало је само пуњење. Верди је правио неке баш слатке песме... Брега се врло добро држи. Направио је пет слатких песама. Једино је Дедић направио више од њега. Десет! И, они су најбољи у 20. веку - категоричан је Штулић.

А где је ту он питамо га.

- Ја ту не спадам. Ја ту дођем приде. Гозба!