Расправа о рехабилитацији

Посланици Скупштине Србије завришили су расправу о предложеном закону о рехабилитацији, на који је поднето 60 амандмана, од којих је Влада Србије прихватила три.

Министарка правде Снежана Маловић рекла је у Скупштини Србије да предложени закон представља минимум компромиса између партија у владајућој коалицији, да су неки од амандмана за њу прихватљиви, те да ће се до дана за гласање обавити додатне консултације око тих амандмана.

Нова законска решења о рехаблитацији критиковале су опозиционе СРС, СНС и НС, а амандмане на тај предлог, поднели су и поједини посланици владајуће већине.

За посланике СНС-а главна мањкавост закона представља непостојање процене броја особа и висине штете која треба да им буде надокнађена.

"Не знам зашто је Србија морала да сноси последице нечега за шта није крива и што није учинила и то све из буџета који не може да финансира ни основне потребе", рекла је поланица СНС-а Јоргованка Табаковић, додајући да се закон доноси ради очувања Владе Србије.

Са тим мишљењем су се сложили и радикали, наводећи да је доношење нових законских решења о рехабилитацији последица политичког компромиса, због чега је много лошији него првобитни предлог закона, који је из скупштинске процедуре повучен у септембру.

Радикали су амандманима, поред осталог, тражили да се право на рехабилитацију временски не ограничава ступањем на снагу овог закона, већ да се то право примењује од почетка Другог светског рата.

Значајан број амандмана уложиле су и СДПС и ЛСВ, а један од њихових захтева јесте да се рехабилитованим лицима не исплаћују месечне накнаде, за шта, како сматрају, држава нема могућности.

Током расправе повела се и дебата између посланика СДПС Меха Омеровића и посланика СРС око тога да ли би требало рехабилитовати генерала Дражу Михајловића.

"Ако бисмо рехабилитовали Михајловића, рехабилитовали бисмо и цео покрет и идеологију велике Србије. Да ли је Србија спремна за то", упитао је Омеровић.

Радикали, пак, сматрају да су историјске чињенице на страни Михајловића, за кога су рекли да је био први официр који се први супроставио окупатору, а упитали су надлежне зашто је у јануару ове године обустављен поступак рехабилитације Михајловића.

Око првобитног текста тог закона било је неслагања у владајућој каолицији, посебно на релацији СПС-СПО, због чега је он повучен из процедуре у септембру, да би га Влада Србије накнадно усагласила и послала поново у скупштинску процедуру.

Посланици ће сутра расправљати о амандманима на предложене измене Закона о полицији.

Расправа о међудржавним споразумима 

Скупштина Србије завршила је претходно расправу о међународним споразумима и уговорима о поморским привилегијама и хипотекама, превозу лако кварљивих намирница, ваздушном саобраћају, сарадњи у области одбране, избегавању двоструког опорезивања, заштити животне средине, као и узајамној заштити улагања. 

Посланици су расправљали и о Предлогу за избор изборног члана првог састава Државног већа тужилаца из реда адвоката.

Посланици радикала једини су из опозиције који присуствују седници. Они су затражили да се прекине рад по дневном реду и да их неко обавести о томе шта се дешава на северу Косова. 

Министар Милутин Мркоњић рекао је да је основни циљ Међународне конвенције о поморским привилегијама и хипотекама побољшање услова под којим се одобравају кредити за набавку бродова, и то увођењем система, који ће омогућити најадекватнију заштиту хипотекарних повериоца.

Мркоњић је рекао да се Споразумом о међународном превозу лако кварљивих намирница и специјалним средствима за њихов превоз изједначавају услови, који морају бити испуњени приликом међународног превоза тих намирница.

Он је рекао да је Споразум о ваздушном саобраћају између влада Србије и Кувајта потписан 10. априла 2011. године и навео да тај Споразум представља корак напред у односима две земље.

Посланици радикала, који су једини коментарисали међународна документа, истакли су да теме о којима се расправља нису повезане и да би и други министри, у чијој су надлежности ова документа, требало да дођу у парламент и образложе их.

Они су истакли да су против потписивања споразума у области одбране са чланицама НАТО-а и подсетили да су војници из ових земаља на Косову и Метохији.  Истакли су и да је Споразум у области одбране са Француском штетан и указали да са чланицама ЕУ треба бити опрезан.

Радикали сматрају да је непотребно потврђивање Споразума о сарадњи у области одбране између влада Србије и Црне Горе.