Посланици о државним празницима

Посланици републичког парламента завршили су расправу о изменама Закона о државним и другим празницима, који уводи два нова празника: 11. новембар, Дан примирија у Првом светском рату, и 21. октобар, Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић рекао је у Скупштини да ће изменама Закона о државним празницима, које предвиђају увођење два нова празника, у Србији бити десет нерадних дана годишње, уместо осам као што је сада.

Образлажући посланицима предложене измене Закона, Љајић је казао да је то мање од европског просека, али да ће сигурно бити примедби због увођење нових празника и нерадних дана.

Љајић је навео да је предложено да се Дан државности, Сретење, празнује два дана – 15. и 16. фебруара, уместо један дан као што је до сада било и додао да ће се на тај начин афирмисати тај важан празник и допринети јачању свести грађана о Дану државности.

Према његовим речима, предвиђено је да се Дан примирја у Првом светском рату нерадно обележава 11. новембра.

Љајић је навео да је Србија први пут 2005. године обележила тај празник, који се иначе слави у свим државама победницима.

"Србија као земља учесница у Првом светском рату која је највише страдала у рату и у њему изгубила трећину популације треба да обележи тај дан", сматра Љајић.

Љајић: Већина земаља слави Дан сећања

Министар је навео да је предвиђено да се Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату празнује радно 21. октобра као спомен на страдање у Крагујевцу и широм Србије када су немачке окупационе снаге извршиле масовни злочин над цивилима.

Љајић је истакао да већина земаља има свој национални дан сећања на жртве у Другом светском рату.

Према његовим речима, иницијативу за увођење тог празника подржало 16.000 грађана, као и већина странака власти и опозиције и да је то израз потпуне сагласности за увођење тог празника.

"Увођењем тог празника биће употпуњено обележавање оних празника из периода Другог светског рата који ће нагласити и значај који је Србија дала у антифашистичкој борби", додао је Љајић.

Низ предлога за нове празнике

Посланици владајућих странака данас су у расправи подржали предложене измене и допуне Закона о државним и другим празницима, а и они и опозициони радикали изнели су низ предлога за нове празнике или измене постојећих, међу којима и увођење Дана демократије, обележавање уједињења Војводине са Србијом, Дан сећања на жртве усташког геноцида

Из Партије уједињених пензионера Србије поручили су да се слажу да 21. октобар, кад су немачке окупационе снаге стрељале грађане Крагујевца, буде Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, али да би требало размислити о измени назива јер, како су навели, осим Срба било је и других жртава.

Из посланичког клуба СПС-ЈС такође су најавили да ће подржати предложене измене сматрајући да су "апсолутно на месту", истичући и да је Дан државности најважнији државни празник који треба убудуће обележавати два дана.

Посланици СРС предложили су да се као празник обележава 25. новембар 1918. године када је Велика народна скупштина у Новом Саду донела одлуку да се Војводина припоји Србији, а према њиховом мишљењу Дан устанка који се слави 7. јула би требало да се промени и уместо тог датума да се обележава 31. август 1941. године када су четници ослободили Лозницу.

Из посланичког клуба За европску Србију су поручили да ће подржати предложене измене, али и позвали на јединство при изгласавању предложених измена закона и на више достојанства у расправи око ове тачке дневног реда.

СПО је подржао предлог Срђана Миливојевића из ЗЕС-а да треба да се обележава 22. април, али не као дан сећања на пробој логораша из Јасеновца, већ као дан сећања на жртве усташког геноцида.

Државни празници у Србији су Нова година, која се празнује 1. и 2. јануара, Празник рада који се обележава 1. и 2. маја, Дан победе 9. мај, док се радно празнују Свети Сава 27. јануара и Видовдан 28. јуна.

У поподневном раду посланици су наставили расправу о предлогу измена и допуна закона о платама у државним органима и јавним службама.