Реформе, без обзира на интеграције

Министар спољних послова Вук Јеремић рекао је, у обраћању посланицима Европског парламента, да Србија остаје посвећена реформама и решавању косовског проблема без обзира на европске интеграције.

"Девети децембар биће јако важан датум за западни Балкан, а од одлуке о кандидатури зависиће кредибилитет заједничких напора ЕУ и земаља западног Балкана", рекао је Јеремић.

Шеф српске дипломатије је рекао да, без обзира на одлуку о евентуалној кандидатури, Србија остаје посвећена реформама и решавању проблема Косова због, како је истакао, себе саме.

"Решавање косовског проблема нас неће померити на путу ка чланству у ЕУ као што нас ни завршетак сарадње с Хашким трибуналом никад није померио у том правцу. Ми то радимо због нас", нагласио је Јеремић.

Посланике ЕП су, поред Косова, занимале различите теме, укључујући односе Србије са Русијом, отварања архива тајне полиције и Закон о реституцији.

"Ми смо против поделе било које државе која је чланица УН, укључујући Србију", рекао је Јеремић, одговарајући на питање да ли се Београд залаже за поделу Косова и да ли има намеру да призна независност Јужне Осетије и Абхазије

Европске посланике је такође интересовало мишљење министра Јеремића о захтеву неких косовских Срба за добијање руског држављанства.

"Срби на северу Косова се осећају незаштићено", рекао је Јеремић, "а посебно је питање зашто је то тако."

Расправа о резолуцији

Одбор за спољну политику Европског парламента расправљао је о нацрту предлога резолуције о Косову, у коме се одбацује идеја о могућности поделе Косова, за север покрајине предлаже примена Ахтисаријевог плана, а Београд позива да укине паралелне структуре, потврдио је Танјугу портпарол аустријске посланице Улрике Луначек, која је и предлагач нацрта, Волфганг Махрајх.

У првом нацрту предлога резолуције о Косову оцењује се да би примена Ахтисаријевог плана на северу покрајине Србима дала широку аутономију. Истовремено се констатује да је до сада независност Косова признало 87 држава, укључујући и 22 земље чланице ЕУ, и позива преосталих пет чланице да то исто учине.

Подвлачи се значај дијалога Београда и Приштине и истовремено показује забринутост што договори до сада нису примењени од српске стране, што је, како се истиче, водило ка одлуци косовске владе да примени реципрочне мере.

На нацрт резолуције о Косову реаговали су посланици Скупштине Србије, и готово сви су га оценили потпуно неприхватљивим.

Шефица посланичке групе "За европску Србију" Нада Колунџија рекла је да је сличних иницијатива било и раније и да су ставови појединих држава, када је реч о Косову, познати.

Посланик ДСС Слободан Самарџић каже да Европски парламент не може да доноси обавезујућу резолуцију за Србију и истиче да би Србија морала да преиспита одлуку да постане члан Уније.

Шеф посланичког клуба ПУПС Момо Чолаковић слаже се да таква резолуција Европског парламента није прихватљива за Србију, јер би се њоме, како сматра, мењали односи на терену.

Заменик шефа посланичке групе радикала Александар Мартиновић поновио је раније изнет став странке да ЕУ ради на томе да Косово буде одвојено од Србије и да је независност Косова кључни услов за улазак у ЕУ.

Лидер ЛДП Чедомир Јовановић сматра да је резолуција порука властима у Београду за време које предстоји. "Нема више нико разумевања за слабости нашег друштва. Они који предлажу поделу Косова у томе препознају спас за национални пораз", оценио је Јовановић.