Скупштина о јавно-приватном партнерству

Скупштина Србије започела је расправу о изменама закона о спољнотрговинском пословању и Предлогу закона о јавно-приватном партнерству и концесијама, коју ће сутра наставити.

Предложени закон о јавно-приватном партнерству први пут уводи појам јавно-приватног партнерства који ће државним органима омогућити да своје пројекте реализују и помоћу приватног капитала, рекао је министар културе, информисања и информационаог друштва Предраг Марковић.

Марковић је посланицима уместо надлежног министра представио тај законски предлог, као и предложене измене Закона о спољнотрговинском пословању, а посланицима се извинио због недоласка ресорног министра, који је "у некој другој обавези".

Циљ предложеног закона о јавно-приватном партнерству је, поред осталог, привлачење домаћих и страних инвеститора и банака за финансирање и вођење пројеката од општег интереса, подстицање примене јавно-приватног партнерства, обезбеђивање квалитетних услуга од јавног значаја и друго.

Предложени закон резултат је потребе за изградњом нове јавне инфраструктуре, улагања у добра у општој употреби, као и пружања услуга од општег интереса у Србији, што је довело до пораста тражње за приватним изворима финансирања наведених пројеката, пише у образложењу тог акта.

Предложене измене, према Марковићевим речима, за циљ имају поједностављене административних процедура, што је препорука Европске комисије и чланица Светске трговинске организације.

Поподневном делу седнице парламента од опозиционих посланика присуствују само посланици СРС-а.

Посланици ЛДП-а, ДСС-а и СНС-а и даље "бојкотују" рад на пленуму, захтевајући да парламент уместо предложених закона расправља о ситуацији на северу Косова И Метохије.

Без повећања јавног дуга 

У Скупштини Србије раније је завршена расправа о предлозима нових законских решења о играма на срећу и о отпису дугова више јавних предузећа и установа за преузете обавезе по иностраним кредитима.

Премијер Мирко Цветковић рекао је да предложени закон о отпису дугова више јавних предузећа и установа неће проузроковати повећање јавног дуга, будући да је Србија те дугове већ укључила у своје обавезе и њих сервисира редовно.

Цветковић је, представљајући закон, истакао да ће његово усвајање омогућити да се у књигама дужника уведе оно стање које јесте фактичко и да је то суштина, а не повећање јавног дуга.

"Овде се ради о дуговима који су настали пре 1990. године и о тим дуговима Србија је имала разговор у оквиру дискусије са Париским и Лондонским клубом 2002. године и том приликом је Србија преузела те обавезе и она их до сада редовно сервисира", објаснио је Цветковић.

Предложено је да се Акционарско друштво "Железнице Србије" ослободи дуга у износу од близу 182 милиона евра и нешто више од 15 милиона долара, а предузеће "Путеви Србије" за нешто више од 43 милиона долара и близу 465 милиона евра.

Такође, предложено је да се Клинички центар Србије ослободи дуга у износу од нешто више од три милиона евра, Клиничко-болнички центар "Земун" близу два милиона евра, Савезна јавна установа Радио-Југославија за нешто више од три милиона евра и 627.000 швајцарских франака, Фонд за развој Србије за 321.000 америчких долара и Универзитет у Новом Саду - Грађевински факултет Суботица за 235.000 америчких долара.

Будући да су посланици у пакету расправљали  и о новим законским решењима о играма на срећу, Цветковић је објаснио да је било потребно донети нови закон како би био уведен електронски надзор над приређивачима игара на срећу и указано на друштвену одговорност приређивача у односу на малолетнике.