Интервју: Амбасадор Азербејџана Елдар Хасанов

Ових дана Азербејџан обележава 20 година од независности. Тим поводом амбасадор Азербејџана у Србији Елдар Хасанов дао је интервју Радио-телевизији Србије.

Ваша екселенцијо, Азербејџан обележава 20 година независности. Тих 20 година нису биле нимало лаке, борили сте се са разним проблемима али сте данас на другом месту по расту бруто националног производа у свету. БНП је порастао за чак 16 одсто у последњих пет година. Како је Азербејџану то пошло за руком?

Обележавамо 20 година независности Азербејџана и ја са срдачношћу и уважавањем желим да нам свима честитам братске односе српског и азербејџанског народа.

Имамо дугу и тешку историју. Азербејџански народ је уложио много напора и дуго, дуго се борио за своју независност. Било је покушаја у 18, па у 19. веку и први пут је Азербејџан успео да створи независну државу на муслиманском истоку 1918. године.

Била је то држава са свим атрибутима државности и, што је занимљиво, прва земља у том региону која је женама дала право учешћа у политици и право гласа. То је наша историја.

Нажалост, та наша држава могла је да живи само две године. Као што знате, били смо 70 година у саставу Совјетског Савеза. Међутим и током свих тих година живео је национални дух и тињала је борба за независност. На крају нам се, са распадом Совјетског Савеза, пружила прилика и Азербејџан је успоставио своју независност.

Управо 18. октобра 1991. године, на ванредној седници азербејџанског парламента донет је уставни акт о незисности Азербејџана. О обнови независности. Данашњи Азербејџан је правни наследник оног Азербејџана који је постојао од 1918. до 1920. године.

Наравно, веома је битно добити независност, али је исто тако битно сачувати је и развијати. Проблема је било много и били су тешки. За нама су тешка времена.

Наш национални лидер и велики политичар Гајдар Алијев спасао је народ у тим тешким временима. Управо он је створио национални идентитет и обезбедио слогу народа. Он је успоставио све атрибуте државности или, тачније, обновио оне које смо имали 1918. године. Наравно, уз сагласност и жељу народа, он је дефинисао устав, правна питања, спољну политику, унутрашњу политику, планове економског развоја, враћања земље народу. Рођен је нови Азербејџан.

Земља богата ресурсима

Азербејџан је земља богата ресурсима, али није свеједно како ће се ресурси користити. Гајдар Алијев је направио мудре, дугорочне планове који обезбеђују да од тих ресурса имају користи не само сви наши грађани, већ и други народи, и зато је сада енергетски комплекс Азербејџана део европског система енергетске безбедности. Наравно, зато је било потребно народно јединство, национална слога.

Азербејџан је уложио велике напоре да спроведе читав низ реформи. Реформе закона, економије, образовања... Усмерили смо много средстава у развој интелектуалних потенцијала, развој и усвајање нових технологија, модернизацију... Двадесет година није дуг период, али управо за то време Азербејџан је прешао дуг пут да би постао једна од земаља које се најбрже развијају на свету, да би постао модерна земља, земља нових технологија.

Политика коју спроводи наш председник Илхам Алијев данас пред очима читавог народа даје резултате у пољопривреди, индустрији, медицини, образовању, развоју интелектуалних потенцијала. Много смо се посветили младима. Више од десет хиљада младих Азербејџанаца данас студира на страним универзитетима о трошку наше државе. То је наша будућност.

Наравно, Азербејџан је у свету међународне политике стекао репутацију поузданог партнера. Азербејџан је кроз историју био вишенационална и мултиконфесионална земља. Земља многих култура. Зато ми живимо у слози, уважавајући све вере, културе и националне мањине.

Дакле, за 20 година смо постигли много тога, али најважније је то што је наша независност постала неповратан процес. Једном смо сагорели у свом покушају, од 1918. до 1920. Сада је то стање трајно и непромењиво захваљујући нашем националном лидеру и његовој стратегији, која даје резултате.

Када говоримо о новој улози Азербејџана у свету, преузели сте и нову улогу у југоисточној Европи. Пре готово годину и по дана успостављени су дипломатски односи Азербејџана и Србије. Чуо сам да се многи чуде колико је сарадња за то кратко време постала успешна. О каквим успесима је реч?

Почео бих одговор на ово питање цитатом великог српског писца и нобеловца Ива Андрића, који је рекао да "ништа људе не спаја тако снажно као заједнички преживљена несрећа". Историјски гледано, Азербејџан и Србија имају исту судбину. И према нама и према вама су се неправедно односили.

И једни и други данас трпимо двоструке стандарде у решавању питања територијалне целовитости и суверенитета. Не говорим само о садашњем тренутку. Већ 30 година Азербејџан и Србија готово паралелно преживљавају исте ствари.

Још сам дужан да са великом, неизмерном захвалношћу поменем улогу вашег председника, Његове екселенције господина Тадића и његову посету Азербејџану и посету Његовој екселенцији председнику Азербејџана Илхаму Алијеву. Та посета, ти преговори и сусрети су били врло озбиљни и зато их називам историјским.

Током тих разговора, договорено је да се успостави сарадња и да историјске везе које смо имали морамо да јачамо и развијамо. То је дало и позитивне резултате. У Београду је отворена амбасада за цео регион. У Бакуу је отворена амбасада Србије и постављен врло активан амбасадор. Потпуно смо завршили правну основу за развој стратешких области за наше земље.

За ово време од успостављања сарадње створена је правна база за сарадњу у области економије, културе, социјалних пројеката, за хуманитарну, регионалну политику и билатералне односе. Ми у потпуности подржавам једни друге и наш однос је дошао до стратешког партнерства. Тиме можемо да се поносимо.

Погледајте, за годину и два месеца робна размена попела се са триста хиљада долара годишње на двеста десет милиона евра! Када сам ја дошао овде, у Србији није уопште било азербејџанских инвестиција. Нула! Сад ме већ моје дипломате извештавају да је за ово кратко време остварено више од 70 милиона евра наших инвестиција. Седамдесет један милион.

У разним областима раде наше експертске групе и ја сам уверен да ће у најскорије време њихове анализе и преговори бити приведени крају и да ће бити великих успеха у економским односима Србије и Азербејџана. У Београду данас постоји трговинско-индустријска комора коју су основала српске и азербејџанске компаније. Она игра значајну улогу у економским односима наших земаља.

У Београду ће се 15. новембра одржати српско-азербејџански пословни форум. Заседаће међувладина комисија, а учествоваће најозбиљније и највеће компаније Азербејџана. Они су спремни да раде на српском тржишту, и на читавом Балкану, али пре свега у Србији, јер у овом региону ми смо са Србијом стратешки партнер.

У којим областима видите простор за даљи развој економских односа. Примера ради, шта то имамо у Србији што би се добро продавало у Азербејџану и обрнуто?

У Азербејџану већ ради осам српских фирми. Недавно су победиле на једном тендеру. Осам фирми успешно ради и сада разговарамо о сарадњи о областима сарадње која би била корисна не само за Србију и Азербејџан, већ и за цео каспијски регион.

Ми смо, наравно, заинтересовани да значајно повећамо куповину лекова за чију производњу имате велики капацитет. Заинтересовани смо и да заједнички градимо фабрику лекова у Азербејџану. Друго, заинтересовани смо за прехрамбене производе.

Ви у Србији имате еколошки чисту храну. У области пољопривреде много радите и имате успеха. Људи се враћају пољопривреди. Притом, ми нисмо само заинтересовани да купимо ваше воће. Нас интересују и прерада и финални производи. Хтели бисмо да увозимо више таквих производа.

Занима нас и инфраструктура, конкретно изградња коридора које имате, коридора 10 и 11. Заинтересовани смо да учествујемо у приватизацији српских предузећа. У току су преговори и морам да нагласим, веома професионални и транспарентни, поштени, партнерски, стратешки преговори о куповини неких фирми.

Има резултата, али не могу да дајем детаље док се не потпишу документи. Заинтересовани смо и за информатичке технологије, имамо и ми ту неке фирме, имате и ви. Дакле, у многим областима имамо контакте и на државном нивоу воде се преговори о стратешким пројектима које сада не бих обелодањивао, али уверен сам да ће служити и једном и другом народу. Група експерата из Азербејџана је у Београду и озбиљно разматра и приватизацију и низ других озбиљних пројеката.

Када говоримо о инвестицијама, робној размени и пројектима, улога Амбасаде, и мене као амбасадора, јесте да предузмем све да зближим два народа. Са поносом морам да кажем да је делегација српских интелектуалаца посетила Баку, а једна делегација азербејџанских је била у Србији.

Сада ће и група од 30 младих из Србије о трошку наше државе отпутовати у Азербејџан и посетиће и најудаљенија села и главни град Баку. Желимо да виде и народне обичаје, традицију, фолклор, традицију. Да зближимо народе. Доћи ће и наша деца у Србију, а за њима и научници, писци, режисери, глумци, новинари. Спремамо све те посете.

Када говорите о заједничким моментима у историји, и ви сте имали сукоб попут нашег на Косову. У Нагорно Карабаху је било милион избеглица и ви сте недавно посетили и избеглице у Србији. И ви сте у преговорима са Јерменијом о решавању тог сукоба, као што и ми преговарамо са Албанцима из Приштине. Како Ви видите решење? Имате ли неки савет?

Пре него што одговорим, да кажем још нешто о зближавању народа. Данас у Азербејџану, Милорада Павића, чије су књиге преведене на наш језик, читају као класика светске књижевности.

Ако смо направили азербејџанско-српски речник, ако у Србији уважавају азербејџанског композитора Узеира Хаџибејлија, ако у центру Бакуа откривамо споменик великом српском научнику Николи Тесли, ако у београдском модернизованом Ташмајданском парку стоје споменици великом Гајдару Алијеву и Милораду Павићу, све то говори о нашем зближавању.

Ја сам, по наређењу нашег председника посетио избеглице у Србији да бих им однео хуманитарну помоћ. Остао сам пет сати са тим људима. Схватио сам и осетио ту бол, то страдање. Муку невиних људи. Они нису имали где да се помоле богу и ми сада, у складу са договором двојице председника, њима градимо цркву код Новог Сада.

А у Београду обнављамо џамију која је запаљена после познатиг догађаја и која до сада није била обновљена. Већ смо почели, и до маја ћемо је у потпуности завршити. Све су то успеси. То је исправна политика, правилно постављање питања сопствених националних инереса.

И сву заслугу приписујем председнику Србије Борису Тадићу. Ја му се, ево, после 12 година дипломатске службе и годину и по дана у Србији, дивим. Јер, сваки пут када би о било чему разговарао са нама у Азербејџану, он поставља питање српских националних интереса.

Националних интереса! То је служење народу и својој земљи. То је патриотизам. Иза сваког тог разговора стоји озбиљна цифра, озбиљна инвестиција. За кога? Коме ће служити црква, џамија, парк, коме ће служити те фабрике о којој тако транспаретно, наглашавам транспаретно разговарамо. То су ствари којима државници могу да се поносе. Где је триста хиљада долара, а где је двеста десет милиона евра!

Интереси спречавају решење за Нагорно Карабах

Што се тиче Вашег важног питања о сукобу око Карабаха... Сама реч Карабах је чисто азербејџанска реч. То је историјски азербејџанска земља. Било би неправедно да за тај сукоб оптужујемо јерменски народ.

Тај сукоб Јерменије и Азербејџана скривила је група људи из личног интереса, из покварених политичких разлога, да не говорим о другим поквареним разлозима, јер и сами знате да у условима рата људи свашта раде, од пресађивања органа до кријумчарења наркотика и оружја.

Они су се бавили тиме у периоду распада Совјетског Савеза. Они одлично знају да Азербејџан никада ни за стопу неће одступити од свог права на своју историјску земљу. Друго је питање то што су региону потребни мир, слога и дијалог. Друго је питање и то што смо суседи и треба да живимо заједно. То жели и јерменски народ. И азербејџански.

Али, постоји група политичара који по диктату, по препоруци или из личног интереса - вама су познати сви ти процеси - да би остварили свој интерес користе туђу силу као оруђе. Да није тако, ми бисмо давно решили проблем Нагорно Карабаха. Али, када постоје страни интереси, то све квари.

Питали сте ме како видим решење тог проблема. Безусловно у оквирима међународних норми и принципа. То су неповредивост граница, суверенитет, територијална целовитост. То су три принципа.

После тога се може разговарати о правима националних мањина које ту живе, о њиховом високом статусу, аутономији... Азербејџан је на то спреман. Јермени сада треба да размишљају о томе да ће они највише користи имати од тога да у регион дође мир. Јер, видите, данас је велика разлика у економском положају Азербејџана и Јерменије.

Једно министарство наше владе има буџет који је исти као буџет целе Јерменије. Половина становника напустила је Јерменију. Треба се сажалити на свој народ и мислити на њих, решавати проблеме. Никуда ми нећемо отићи, остајемо једни поред других. Морамо да обезбедимо стабилан и праведан мир.

Ако хоћете моје мишљење о овом региону, о Косову - хтео бих да скренем пажњу земљама које се јављају као заинтересоване стране у решавању косовског сукоба. Потребан је стабилан и праведан мир. Да, може се применом силе, која је недопустива, постићи некакав привремени успех.

Али, народ и руководство Косова треба да размисле о следећем. Мир треба да буде стабилан и праведан. Ако није стабилан и праведан, онда је то привремени мир. Привремени успех. Привремени договор. О томе треба поразмислити. При том, ако говоримо о стабилности региона, без учешћа, посредовања и подршке Србије, трајна стабилност се не може постићи.

Све остало су исхитрени потези. Србија својом историјом и географским стратешким положајем и својим стрпљењем и уравнотеженом политиком може да обезбеди било какву сарадњу и договор. Мудра политика би се користила том могућношћу. И тражила би стабилан и праведан мир.

Још једном Вам честитам празник и захваљујем на интервјуу.

Хвала вама и још једном желим нашим историјским пријатељима, српском народу све најбоље. Стрпљења, које имате, мудрости, коју имате, уравнотежену политику, коју имате. Нека вам донесу успех и нека велики Бог помогне и нама и вама.