Дијалогом до решења на Косову

Проблеми у односима Београда и Приштине морају се решавати путем дијалога и у томе се треба окренути будућности, а не прошлости, рекао је немачки амбасадор у Србији Волфрам Мас.

Мас је то рекао на представљању новог броја часописа Изазови европске интеграције на питање какав је став Берлина и Лондона о предлогу Београда за решавање кризе на северу Косова, с обзиром на то да одговор из ЕУ још не стиже.

"Наш став јесте и биће да се проблеми морају решавати у оквиру дијалога и то је нагласила и канцеларка када је била овде. Она се снажно залагала да се настави дијалог и да буде успешан и то је оно у шта верујемо сада. Јасно је да се, када је реч о питањима која треба решавати, треба окренути будућности и не треба покушавати да се оживи прошлост", рекао је Мас.

Поводом разговора председника Србије Бориса Тадића и високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедности Кетрин Ештон у УН у Њујорку, о предлогу Београда, Мас је рекао да не чуди оцена да је разговор био тежак, јер је реч о тешким питањима.

Сличан став исказао је и амбасадор Велике Британије у Србији Мајкл Девенпорт нагласивши да је позитивно што су се Тадић и Ештонова састали.

Девепорт је додао да је то била прилика да се разговора о многим питања у односима Србије и ЕУ.

Британски амбасадор рекао је да верује да ће сусрети председника Србије са целницима НАТО-а и америчком државном секретарком Хилари Клинтон "бити једнако важни за осигурање позитивног развоја који мора укључивати посвећеност дијалогу".

На питање да ли односи Србије и ЕУ улазе у период стагнације, осим на плану безбедности, с обзиром на неслагања око Косова и пад подршке грађана интеграцији у ЕУ, Девенпорт је рекао да у Лондону никада није била јача подршка тежњама Србије да се интегрише у Унију.

"Посвећеност путу Србије ка ЕУ никада није била јача у Лондону и мислим да и остали главни градови ЕУ деле опредељење за проширење на све земље Западног Балкана", каже Девенпорт.

Британски амбасадор је рекао да је на почетку године статус кандидата био само тежња, а да сада постоје реални изгледи за то. Он је додао да све земље које желе да напредују на путу ка ЕУ морају испунити критеријуме из Копенхагена.

Државни секретар Министарства одбране Тања Мишчевић нагласила је да интеграција на безбедносном плану није замена за општи ток интеграција у ЕУ.

"Нећу прејудицирати какво ће бити мишљење Европске комисије, мада мислим да не може бити негативно, ако се оцењује оно што је до сада урађено, посебно у претходних годину дана", рекла је Мишчевићева.

Безбедност и партнерски односи

Према њеним речима, Србија жели сарадњу са европским армијама кроз операције цивилних мисија, јер пружајући безбедност на другим крајевима света безбедност гарантујемо и нама.

"Други разлог сарадње је политички, односно достизање партнерских односа са војскама чланицама ЕУ. На тај начин показујемо нашу стратешку опредељеност ка свеобухватном суживоту у европској породици", рекла је Мишчевићева и нагласила да се налазимо у извршној, последњој фази укључења Србије у безбедносно-одбрамбене системе.

Први официри Војске Србије наћи ће се, прецизирала је Мишчевићева, у првој половини новембра на једном од бродова француског контингента ангажованог за цивилну мисију у Сомалији.

Помоћник шефа дипломатије Зоран Вујић рекао је да кроз учешће у цивилним мисијама Србија доприноси безбедности на европском нивоу.

Председник Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт тврди да је Србија у општој, глобалној бризи о безбедности препозната као озбиљан партнер.

"Тиме ојачавамо нашу безбедносну и одбрамбену политику, стварајући нову свест да ми јесмо део тог међународног простора", рекла је Соња Лихт, подсетивши да смо међу тридесетак земаља у свету које су сачиниле план учешћа и жена у мировним мисијама.

Главни уредник Изазова европских интеграција Никола Јовановић подсетио је да се часопис бави друштвеним токовима у области права и економије, али да су изазови савременог окружења наметнули тему 15. издања.

"Разумевање ове проблематике је неопходно са циљем остварења савезништва са међународним партнерима", закључио је Јовановић.

Заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ успостављена је Уговором из Мастрихта 1993. године, а институционални оквир добила је Уговором из Амстердама 1999. године, као и именовањем високог комесара за спољну и безбедносну политику.