Скупштина о кривичном поступку

Посланици у Скупштини Србије расправљали су о амандманима на Предлог законика о кривичном поступку, који би требало да створи нормативне претпоставке за ефикаснији рад правосудних органа. Расправа о тој теми наставиће се сутра.

Нови законик о кривичном поступку, према речима предлагача, требало би да створи претпоставке за ефикаснији кривични поступак што је једна од обавеза Србије у процесу приступања ЕУ.

Најважнија новина у предложеном законику је увођење тужилачке истраге, а новим законским решењем терет доказивања оптужбе је на тужиоцу, а не на суду.

На предложено законско решење поднето је 174 амандмана, од којих је Влада Србије прихватила шест.

Посланици су у преподневном делу размотрили два предлога одлуке за накнаде за рад у Националном савету за високо образовање и у Комисији за акредитацију и проверу квалитета.

Према тим одлукама, како је рекао председник Административног одбора Ненад Константиновић образлажући их посланицима, председници тих тела имаће право на месечну накнаду за рад у висини 1,8 просечне месечне зараде у Србији, док је за чланове предвиђена накнада од 1,5 просечне зараде.

Напредњаци сматрају да накнаде свакако треба одредити, али да су оне, имајући у виду економску ситуацију у земљи, могле да буду и мање.

Посланици СНС-а су истакли да би та тела требало да испитају да ли се универзитети и факултети који су добили акредитацију за рад у пракси држе правила и има ли одступања и додали да поједини факултети и више школе и даље уписују већи број студената него што је предвиђено.

Радикали су навели да се поставља питање да ли су та тела оправдала своје постојање, јер још увек нема аналаизе колико студената треба годишње да се уписује на факултете и на које профиле, како након студија млади не би годинама чекали посао.

Посланичка питања

На почетку радног дана посланици су најпре су користили пословничко право да од представника власти затраже одређене информације.

Опозициони посланици тражили су од представника власти да одговоре да ли ће безбедносне снаге заштити српски народ на Косову и Метохији уколико Приштина прибегне употреби силе, као и зашто се малинарима не дозволи да протестују.

Посланик ДСС-а Владимир Милентијевић је, у делу седнице када посланици сваког уторка и четвртка траже информације од представника власти, рекао је да Влада Србије стално истиче да дипломатским активностима треба решити проблеме око административних прелаза и упитао да ли ће безбедносне снаге заштити српски народ на Косову и Метохији уколико Приштина употреби силу и дође до немира и сукоба.

На протесте малинара осврнули су се посланици СНС-а НС-а и СРС-а, па су тако напредњаци истакли да Влада Србије и Министарство пољопривреде мора да промени политику према пољопривредницима, посебно малинарима, додајући да су њихова права угрожена тиме што им полиција не дозвољава да протествују.

Посланик НС-а Мирослав Маркићевић осврнуо се и на повлачење Предлога закона о рехабилитацији и затражио од председнице парламента Славице Ђукић-Дејановић да влади упути протест због тог потеза јер, како је рекао, тај закон чека велики број грађана, а постојала је и воља посланика да га изгласају. Председница парламента је одговорила да не може да упути протест Влади, јер она као предлагач, према Пословнику о раду скупштине, има право да предлог закона повуче из процедуре до почетка расправе.

Посланик СПО-а Жика Гојковић питао је када ће почети да се примењује Закон о изједначавању права припадника равногорског и партизанског покрета, који је донет пре седам година наводећи да од тада ниједан равногорац није остварио своје право.

Либерали су се интересовали ко контролише пословање Рударско топионичарског басена Бор и да ли Србија има контролу над новцем који се тамо слива.