Скупштина о парничном поступку

На дневном реду седнице Скупштине Србије је Предлог Закона о парничном поступку, који посебну пажњу посвећује начелу суђења у разумном року.

Министарка правде Снежана Маловић рекла је да ће усвајањем предложеног закона о парничном поступку Србија испунити једну од обавеза у процесу стицања статуса кандидата за чланство у Европској унији.

Усвајањем тог законског предлога, према речима министарке, биће створене нормативне претпоставке за ефикаснији парнични поступак, који ће омогућити бољу судску заштиту у градјанској материји.

Образлажући посланицима тај акт, Маловић је навела да је он један од најважнијих закона за грађане Србије, будући да се највећи број судских поступака односи на парничне поступке, као и да је неефикасност судова била основни разлог због којег су се грађани обраћали Европском суду за људска права у Стразбуру.

Суд ће убудуће на почетку парничних поступака, заједно са парничним странкама, бити дужан да одреди временски оквир за предузимање парничних радњи и извођење сведока.

То значи да ће се први пут знати колико ће суђење трајати у првом степену, док ће у другом степену судови бити дужни да одлуку о жалби донесу у року од девет месеци од доношења првостепене пресуде.

Једна од новина предвиђа да правоснажна одлука кривичног суда у парници не производи правно дејство према лицу које није имало могућност или права да учествује у кривичном поступку у коме је та одлука донета.

Као новина у предложеном закону уведена је посебна месна надлежност у споровима за заштиту права потрошача, а према њиховом пребивалишту.

Владајућа већина и ЛДП подржавају закон 

Посланици владајуће коалиције и Либерално демократске партије најавили су да ће подржати нови закон о парничном поступку јер ће, оценили су, грађанима омогућити да ефикасније остварују своја права пред судом.

У расправи о Предлогу закона о парничном поступку, посланици из Демократске странке Србије, Српске радикалне странке и Српске напредне странке најавили су да неће гласати за предложена решења која, како су оценили, неће омогућити ефикасност поступака.

Посланици владајуће коалиције и ЛДП-а навели су да је добро решење да ће на почетку суђења бити одређени временски рокови за парничне радње.

Посланик ДСС-а Јован Палалић казао је да је предложени закон о парничном поступку суштински за градјане, али да неће моћи да се спроведе и да је кључно питање да ли ће нова решења "победити" досадашњу неефикасност поступака.

Посланик СРС-а Петар Јојић казао је да није тачно да ће предложена решења убрзати поступке и да је реформа правосуђа "велика катастрофа и удар на Устав и државно уређење".

Посланик СНС-а Верољуб Арсић рекао је да напредњаци неће гласти за предложени закон који, навео је, садрже решења која "нису најсрећнија".

Посланичка питања 

У делу седнице предвиђеном за посланичка питања, Српска радикална странка затражила је заказивање седнице Скупштине Србије на којој би парламент донео одлуку о томе шта чинити поводом најаве власти у Приштини о распоређивању косовских цариника на административне прелазе на северу Косова.

Шеф посланичке групе СРС-а Драган Тодоровић рекао је да Србија треба да тражи седницу Савета безбедности УН и упитао када ће бити заказана седница Скупштине Србије.

Тодоровић је навео да Срби неће остати на Косову ако косовски премијер Хашим Тачи "преузме границе" и оптужио власт у Србији да "седи скрштених руку".

Он је најавио да ће делегација СРС-а 16. септембра, за када је најављено распоређивање косовских цариника, отићи у Косовску Митровицу како би "ставили до знања грађанима да нису сами и да ће учинити све да се спречи терор".

Посланик Либерално-демократске партије Кенан Хајдаревић критковао је списак исламских вероучитеља који је саставила Влада Србије и рекао да он "изазива осећај одбачености Бошњака из Санџака".