Изазови на путу ка ЕУ

У оквиру првог београдског форума ЕУ-Србија, одржани су панели "Борба против организованог криминала, корупције и илегалних миграција", "Одрживи развој" и "Економија знања".

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да је борба против организованог криминала и корупције од најширег значаја за све грађане Србије и важан корак у придруживању ЕУ.

Полазећи од значаја развоја демократских институција и поштовања владавине права Србија је одлучна у намери да стратешки приступи и развија, уз подршку међународне заједнице, своје капацитете и потенцијале за ефикасну борбу против свих облика организованог криминала, рекао је Дачић на панелу посвећен борби против организованог криминала, корупције и илегалних миграција.

Дачић, који је био и модератор на том панелу, назначио је да је појава лажних азиланата и заједничка акција Србије, држава региона и ЕУ у спречавању те појаве још једном потврдила значај сарадње координисања мера и посвећености свих чинилаца за успешно решавање проблема од заједничког интереса.

Дачић је истакао да постоји значајна сарадња МУП-а Србије са америчком ДЕА, затим са федералном службом Руске Федерације за борбу против наркотика, са британским СОКО...

Истичући да је су са 22 земље потписани споразуми о полицијској сарадњи, Дачић је посебно истакао сарадњу са министарствима унутрашњих послова и полицијама у региону "која је свакако много испред политичке сарадње у региону што је нормално јер борба против криминала нема граница и не препознаје разлику у томе да ли постоје наши или њихови криминалци".

Дачић је, говорећи о томе шта је у Србији урађено у циљу борбе против криминала и корупције, навео да су уведени нови институти у правни систем Србије као што је одузимање имовине проистекле из кривичног дела, затим пооштрене запрећене казне за тежа кривична дела, специјалне истражне методе...

"Сви ови елементи примењени заједно дају више простора полицији и правосуђу да успешније примењују своја овлашћења и уједно смањују могућност и простор деловања криминалних група", рекао је Дачић.

Развој "зелене" економије

Министар животне средине Оливер Дулић изјавио је да је у протеклих неколико година у домаћој индустрији рециклаже и обновљивих извора енергије отворено 8.000 радних места, а да ће се до краја 2011. у "зеленој" економији укупно бити запослено 10.000 људи.

Дулић је на панелу о одрживом развоју у оквиру Форума Србија-ЕУ рекао да концепт "зелене" економије и одрживог развоја подразумева велике инвестиције у ту област, што треба да допринесе отварању нових радних места и бољем животном стандарду грађана, али и рационалнијој употреби природних ресурса.

Дулић је оценио да би Србија могла да реши економске проблеме са којима је тренутно суочена великим улагањима у "зелену" економију, јер има велике потенцијале у тој области.

Према стручним проценама, само производња биогорива могла би да у Србији замени потребе за око 2,5 милиона тона нафте, а Србија располаже и великим потенцијалима енергије ветра, хидроенергије и осталим обновљивим енергетским изворима.

"Зелена" економија подразумева улагање у енергетску ефикасност, смањење штетних емисија, замену фосилних горива обновљивим изворима, као и смањење трошкова производње, уз већу конкрентност и одржив економски раст.

Дулић је истакао да је за успешно спровођење концепта "зелене" економије неопходно партнерство приватног и јавног сектора.

Министар је указао да је Србија остварила значајна напредак у европским интеграцијама и достизању стандарда у области заштите животне средине и одрживог развоја у Србији.

Дулић је напоменуо да се "зелена" економија и одржив развој намеће као приоритетна тема на свим међународним скуповима јер , како је рекао, нема глобалног форума на коме се не расправља о климатским променама, енергетској кризи и смањењу природних ресурса.

Инвестиције у образовање

Министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић сматра да Србија у свој развојни концепт до 2020. године, осим развоја привреде која је базирана на производњи за извоз, мора да угради и стратегију инвестирања у образовање стручних кадрова, јер је и то предуслов њеног бржег раста.

Ћирић је, у оквиру панела "Економија знања" у поподневном делу Форума Србија-ЕУ, нагласио да искуства неких других земаља у развоју, као и неких развијених земаља, показује да се капитал уложен у подизање нивоа образовања вишеструко исплати.

Влада Србије је у јуну усвојила концепт развоја привреде 2010-2020, заснован на расту бруто домаћег производа од четири одсто годишње, при чему у индустријској производњи акценат треба да буде стављен на производњу за извоз, и то производа више додате вредности, а не полуфабриката и сировина, као до сада.

Све то неће бити могуће уколико се не подигне ниво стручности домаћих кадрова, иако страни инвеститори приликом доласка у Србију листом наглашавају да је радна снага у Србији веома стручна и веома јефтина, додао је министар.

Влада Србије је препознала потребу за вишим нивоом квалификованости радне снаге и већ у сарадњи са компанијом "Фијат" ради на стварању заједничке академије која ће оспособљавати кадрове не само за "Фијат" него и за друге компаније, рекао је Ћирић.