Форум Србија - Европска унија

Више од 450 министара, интелектуалаца, новинара из земаља Европе и региона учествоваће на првом Форуму Србија - Европска унија, који се у петак одржава у Београду. То је прилика да се на десетогодишњицу формалног почетка процеса Стабилизације и придруживања сагледа шта је Србија постигла, шта пропустила, и са каквим ће се изазовима тек суочавати.

У врху листе највећих успеха Србије за десет напорних година евроинтеграција убрајају се окончање сарадње са Хашким трибуналом, више стотина закона усклађених са европским и попуњен Упитник Европске комисије. Без тога, ни макац не би одмакли према статусу кандидата за чланство, којем се држава нада.

"Сада има много више простора за рад регулаторних тела, мења се начин на који власт у Србији функционише, тако да урађено је заиста много. Мислим да ће грађани Србије бити строжи критичари од ЕУ, да је све готово", рекла је директорка Владине Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић.

Следећи корак Србије на који Брисел чека јесте да усвоји законе о реституцији, медијској стратегији и да поправи реформу правосуђа.

На коначну одлуку о стицању статуса кандидата утицаће и резултат дијалога Београда и Приштине о учешћу на регионалним форумима, струји и "Телекому".

"Иако је 99 одтсо посла учињено, још га има. Не ради се само о усвајању реформских закона, већ о осигуравању да се они правилно спроводе. Ту понекад имамо бриге, јер нема увек финансијских средстава и адекватних кадрова да се реализују све реформе и закони", рекао је Венсан Дежер, шеф делегације Европске комисије у Србији.

Било је и бољих дана, сада према последњим истраживањима - 57 одсто грађана подржава евроинтеграције. Оно што је њима предност - путовања без виза, привреди је примена Прелазног трговинског споразума. Он отвара врата српским производима на европском тржишту.

Процењује се да је слаба карика у евроинтеграцијама, недостатак механизма који би терао инстититуције да брже пишу и спроводе законе.

Према речима Венсана Дежера сада је важно да се испуне циљеви из Акционог плана. "У правосуђу још траје реизбор судија и тужилаца. Изнео сам неке предлоге како да се отклоне недостаци у поступцима па се надам да ће се то исправити", рекао је Дежер.

"Реформски закони у домену борбе против корупције и организованог криминала постоје, имамо правни оквир, али су нам потребни резултати. Дијалог Београда и Приштине нема алтернативу, једнострани потези нису добродошли. Потребан нам је напредак", рекао је Дежер.

За последњих 10 година, скоро милијарду евра слило се из фондова Уније за обнављање улица, школа, топловода, едукацију. Укупно, за реформе је издвојено више од две милијарде или - 400 евра по глави становника.