Србија посвећена помирењу

Усвајањем Декларације за помирење народа југоисточне Европе у археолошком налазишту Виминацијум код Костолца завршен је девети Унесков самит "Савремена уметност и помирење у југоисточној Европи", чији је домаћин био председник Србије Борис Тадић, који је оценио да само политика помирења води регион у ЕУ.

У Декларацији, коју је предложио председник Тадић, учесници скупа поручили су да су опредељени за наставак помирења у региону југоисточне Европе и изградњу мирне и просперитетне европске будућности.

У декларацији се признаје и промовише суштинска улога уметности у животу и развоју појединаца и друштва у целини и изражава подршка уметницима када је реч о њиховој слободи изјашњавања и дигнитету.

У документу се износи и заједничка опредељеност за иницирање, примену и одрживу културну сарадњу у југоисточној Европи кроз рад културних и образовних институција, промовише интеркултурни дијалог и истиче улога традиционалних и нових медија у процесу подстицања интересовања и знања о савременој уметности.

Поздравља се и иницијатива да председништво БиХ буде домаћин следећег самита 2012. године и иницијатива да председник Македоније Ђорђе Иванов буде домаћин самита у Охриду 2013. године.

Председник Србије оценио је да ће Декларација имати значаја за помирење народа у југоисточној Европи.

Скуп доказ помирења 

На отварању скупа, Тадић је рекао да је одржавање самита Унеска у Србији још једна потврда посвећености Србије процесу помирења, дијалогу и промовисању толеранције и међусобног разумевања у региону.

"Током претходних девет година, наши сусрети значајно су допринели да се унапреди укупна сарадња у региону, учврсти стабилност и изгради европска будућност региона", рекао је Тадић.

"Перспектива чланства у ЕУ је веома битан подстицај у процесу помирења, а активно укључивање институција ЕУ у рад регионалних форума потврда је европске будућности свих земаља југоисточне Европе", изјавио је председник Тадић.

Тадић је рекао да се Србија суочава са проблемом очувања своје културне баштине који је повезан с једним од најосетљивијих нерешених политичких проблема у региону, питањем статуса Косова и Метохије.

Баштина на Косову срж идентитета

Србија остаје посвећена изналажењу решења за сва отворена питања путем мирног дијалога, упркос недавним једностраним потезима Приштине, рекао је председник и додао да је једно од најважнијих питања статус српског културног и духовног наслеђа на Косову.

"Једно од најважнијих питања јесте, свакако, питање српског наслеђа на Косову, пре свега средњовековних споменика који су увршћени на Унескову листу угрожене баштине. У питању су манастири Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Црква Богородице Љевишке", рекао је Тадић на археолошком локалитету Виминацијум код Костолца.

Србија је, каже Тадић, јасно одређена као држава уговорница којој споменици припадају, и тако мора да остане.

"Овде желим да будем сасавим јасан, јер се ради о виталном интересу моје земље и народа", нагласио је председник Србије. 

"Светиње на Косову", каже Тадић, "представљају саму срж српског идентитета, али су оне, нажалост, угрожене од екстремиста. Само бескомпромисним очувањем културног наслеђа ствара се предуслов за настанак баштине будућности", рекао је Тадић.

"Зато ћу лично настојати да се заједничким напорима свих страна, укључујући и Унеско, пронађе решење за осетљиво питање очувања српског духовног и културног наслеђа на Косову", рекао је председник Србије.

Тадић је рекао да регион посебну пажњу мора посветити младима, јер регион има веома динамичну, младу уметничку сцену, која има огроман потенцијал да допринесе приближавању култура и друштава у региону.

"Србија ће наставити да игра активну улогу у промовисању и продубљивању демократије, стабилности и мира у региону", поручио је Тадић.

Тадић је као пример регионалне сарадње навео заједничку иницијативу БиХ, Хрватске, Србије и Црне Горе да се средњовековни надгробни споменици уврсте на листу светске баштине Унеска, као и иницијативу за номинацију динарског карста у којој, поред Србије, учествују БиХ, Хрватска, Црна Гора и Словенија.

Уметност као мост

Генерални секретар Унеска Ирина Бокова рекла је да Унеско и она лично неће жалити труда да подрже помирење у региону југоисточне Европе и да ће снажно радити на томе са политичарима и представницима цивилног сектора.

"Уметност и сећање део су свакодневних напора за успостављање мира и помирења", рекла је Бокова, упутивши апел уметницима, политичарима и политичарима који доносе одлуке да се придруже напорима да култура буде мост који ће водити ка остварењу тих циљева.

На самиту учествују: председник Албаније Бамир Топи, члан Председништва Босне и Херцеговине Бакир Изетбеговић, председници Бугарске, Хрватске, Македоније и Црне Горе, Георги Прванов, Иво Јосиповић, Ђорђе Иванов и Филип Вујановић.

Осим Ирине Бокове из Унеска, учесници самита били су и европска комесарка за образовање, културу, мултијезичност и младе Андрула Василију и генерални директор за образовање, културу и наслеђе, младе и спорт Савета Европе Габриела Батаини-Драгони.

Председник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је да су уметници увек претходница политичког помирења држава и народа, због чега им политичари дугују захвалност.

Недавно гостовање Београдске филхармоније у Дубровнику управо показује како уметност може да засени све несугласице земаља и политичара и питања о којима се политике не слажу, рекао је Јосиповић, додавши да политичари морају бити захвални уметницима који нису чекали политичке споразуме, већ су подстицали помирење својим делима.

Јосиповић није негирао значај политичара "у свођењу земаљских рачуна", односно у процесу утврђивања истине о жртвама и злочинцима након ратних сукоба, али је нагласио да уметност, свакако, доприноси да се проблеми лакше реше.

Председник Хрватске је зато поручио да је опасна свака политика која жели да има последњу реч, и која не оставља простор за дијалог и помирење.

Члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић изјавио је да област културе нуди могућност за још ближу сарадњу и боље односе у југоисточној Европи.

Изетбеговић је рекао да је Босна и Херцеговина јединствена по много чему, пре свега по мултикултуралности, наводећи да је прошла кроз тежак период рата у којем су страдали и културни споменици.

Изетбеговић је изјавио да БиХ корак по корак обнавља та величанствена знамења и подсетио да БиХ има два добра уписана на листу светске баштине, "Стари мост" у Мостару 2005. и мост "Мехмед-паша Соколовић" у Вишеграду који је уписан на листу Унеска 2007. године.

Председник Црне Горе Филип Вујановић изјавио је да су култура и уметност инструменти помирења и да они повезују просторе Балкана и југоистичне Европе боље од свих других политичких и друштвених деловања.

Чињеница да се овакав скуп одржава већ девет година, показује вредност идеје да се у међународној заједници промовише баштина и вредност културе тог простора, рекао је Вујановић.

Посебно је, каже Вујановић, важно да се измиримо и покажемо да јесмо колевка културе.

Председник Албаније Бамир Топи изјавио је да Косово не треба да остане изван таквих разговора, истакавши да Косово са својим гласом треба да оснажи своју културу, за шта је, како каже, потребна добра воља свих.

Топи је указао да народи не треба да живе с тензијама из прошлости, већ у хармонији и миру, нагласивши да је јединство у региону могуће и неопходно.

Председник Македоније Ђорђе Иванов истакао је да уметност и помирење имају заједничку особину - храброст, која се огледа у отвореном погледу на свет и реалност.

Цитирајући америчког председника Џона Кеднедија, Иванов је рекао да уметност није облик пропаганде, него облик истине.

Бугарски председник Георги Прванов рекао је да сусрети попут данашњег представљају доказ да помирење у региону није фраза и нешто декоративно, већ истински процес и указао да је потребно искористити све могућности за изградњу нових културних коридора.

"Културни процеси представљају подстицај за дијалог и помирење, али и за унапређење бизниса", указао је бугарски председник.

Лидери земаља региона допутовали су у Београд дан раније, где су разговарали са председником Борисом Тадићем.