Мањи расходи, а више чиновника?

Један од начина смањења јавне потрошње је смањење администрације. Међутим, само у последња два месеца Влада путем јавног позива потражује више од 130 шефова одсека, аналитичара, инспектора - највише у министарствима економије, здравства и финансија.

Управа за трезор која води сталну евиденцију броја запослених у државној администрацији тврди да је све у складу са Законом о максималном броју запослених у државној управи - око 30.000 запослених и сарадника на одређено време.

Према подацима из 2009. године, у републичкој администрацији радило је укупно 30.624 чиновника, док је вишак било 2.224 чиновника. У локалној администрацији је било запослено 37.789 чиновника, док је 5.648 запослених било вишак. Тачан податак има ли сада вишка и колики је, није био доступан. 

"Временом неки органи су изузети из овог правила, а некима је повећан максималан број запослених, без обзира на промене које су настале припајањем неких министарства, односно раздвајањем и формирањем нових органа. Број запослених је у законским оквирима. Број запослених на неодређено време према подацима са којима располаже регистар је 23.061", рекла је Соња Зигова из Управе за трезор.

Преклапање надлежности

Све је у оквиру закона, али не и видног смањивања администрације. Трн у оку јавности су многобројне државне Агенције, чији учинак нико не контролише. Има и примера преклапања надлежности. Тако, постоје Агенција и Фонд за заштиту животне средине, Завод за унапређење образовања и Завод за вредновање квалитета образовања.

Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић каже да је део послова који би могли да се обављају у министарствима, неоправдано законима из тих ресора пребачено у агенције које су тим законима и основане.

"Друго спорно питање јесте статус запослених у тим агенцијама због тога што се на запослене у јавним агенцијама не примењују прописи који се примењују на запослене у јавној управи. Тако, постоји пракса да кадрови из министарстава и државне управе одлазе у агенције јер тамо за исти посао добијају дупло већу плату него што су добијали у државној управи", објашњава Марковић.

У тек најављеној Агенцији за реституцију коју оснива Министарство финансија осим што ће запослити нове чиновнике, кажу, да ће бити рационални.

Државни секретар у Министарству финансија Горан Радосављевић каже да би за то могли да се искористе запослени у неким институцијама у систему, који на својим радним местима тренутно представљају вишак запослених.

"Тако да ћемо гледати да тих 200 не буду потпуно новозапослени него да неком прерасподелом унутар државне управе, направимо једну институцију која ће моћи већ крајем године да распише конкурс и ради на овим случајевима", рекао је Радосављевић.

(Не)рационална нова места

Међутим, министар Милан Марковић сматра да, ако неко из државне управе оде у агенцију тешко да би се то могло сматрати рационализацијом саме државне управе, јер је то, углавном, штета за државну управу јер тамо углавном иду за бољим приходима и бољим статусом и углавном ту државна управа губи на квалитету.

"Није идеја да се рационализација државне управе врши на уштрб квалитета", сматра Марковић.

Стручна јавност трвди да је упркос сугестијама ММФ-а утихнуло смањивање администрације. Немања Ненадић из Транспарентности Србије каже да се чини да је замах, који је постојао у једном тренутку, спласнуо и да сада нема не само нових мера које би таквом циљу допринеле већ се и старе, донете још пре две године, не примењују.

"У последње три године дошло је до незнатног раста, за неких 400 лица, што није тако велики проблем колико је велики проблем пад запослених од 238.000 у предузетничком сектору, а то су мале породичне радње, грађевинска индустрија и прерађивачка индустрија", оцењује економски аналитичар Миодраг Здравковић.

Буџетом за ову годину, планирано је да се отпусти 738 чиновника. С друге стране, од јануара основано је пет нових државних органа.