Нацрт закона о јавној својини

Одбор за привреду и финансије Владе Србије усвојио је Нацрт закона о јавној својини, који својину у Републици Србији дефинише на три нивоа: републичком, покрајинском и локалном.

После седнице одбора, потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић рекао је да ће уследити јавна расправа о том законском нацрту до 31. августа, а да ће почетком септембра Влада усвојити предлог тог закона који ће бити упућен у редовној процедури у парламент.

Ђелић је уверен да ће нови Закон о јавној својини и Закон о враћању одузете имовине бити усвојени до половине септембра, чиме ће бити омогућена реформа јавног сектора и ослобођен вишак имовине код јавних предузећа за прилив страних инвестиција.

Према његовим речима, реч је о имовини која није више у функцији основне делатности јавних предузећа.

Одговарајући на питање новинара да ли је постигнут технички и политички договор приликом доношења Нацрта закона о јавној својини, Ђелић је рекао да су сва техничка питања у том нацрту закона решена, али да је остало да се реши још неколико политичких аспеката.

Божидар Ђелић очекује да ће приликом расправе у Скупштини бити обезбеђена већина и да ће закон бити усвојен.

Јавна својина дефинисана на три нивоа

Потпредседник Владе је објаснио да су се законодавци у писању решења водили и функционалним принципом, односно да у власништву различитих нивоа остане имовина која ће бити у употребној функцији, а да из тога корист имају грађани.

Ђелић је рекао да у земљи постоје природна богатства и добра од општег интереса која не могу бити приватизована, попут минералних сировина, извора минералне и термалне воде, природних водотока и друга добра која су посебним законом одређена као природна богатства.

"На природно богатство биће могуће стећи концесију или право коришћења, али се оно неће моћи продати", објаснио је Ђелић.

Дефинисана су и добра од општег интереса, као што су пољоприрвредно земљиште, шуме и шумско земљиште, војно земљиште и војни објекти, заштићена културна добра, као и добра у општој употреби - путеви, пруге, мостови, тунели, јавни паркови, гранични прелази, административни прелази.

"Та добра су у својини Србије, изузев улица, тргова и јавних паркова, који ће бити у својини локалне самоуправе", рекао је Ђелић и додао да ће проблем компликованх републичких процедура који је присутан годинама уназад бити отклоњен, као у случају општина које су желеле да поправе путеве или уреде јавне тргове.

Ђелић је нагласио да је и идеја водиља при писању овог законског акта била да се у потпуности испоштују Устав Србије, али и други закони, међу којима је и Закон о утврђивању надлежности АП Војводине.

"Према досадашњим прописима све је било Републичко, а други нивои су имали само право коришћења. Тамо где то право постоји, у складу са Законом о утврђивању надлежности АП Војводине, то се преноси на Војводину", рекао је Ђелић.

Према речима Ђелича функционални принцип значи да оне функције које су препознате као функције и надлежности АП Војводине, данас су предмет закона, сутра ће бити и предмет имовине.

Кроз евиденцију имовине коју ће спроводити локалне самоуправе, градови и АП ће се обезбедити да се обезбеди и транспарентан увид са чиме држава располаже, што је, такође, "корак више", указао је Ђелић.