Скупштина о међународним споразумима

Посланици Скупштине Србије су, у наставку осме седнице, завршили расправу о неколико међународних споразума у области одбране и људских права, а рад ће наставити сутра претресом амандмана на нова решења о енергетици. На почетку рада, посланици су минутом ћутања одали пошту настрадалима у масакру у Норвешкој.

У Скупштини се водила обједињена расправа о предложеним законима о ратификацији Опционог протокола уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских и понижавајућих казни и поступака, о потврђивању споразума влада Србије и Кипра, односно Србије и Кувајта о сарадњи у области одбране, као и Споразума влада Србије и Албаније о реадмисији особа која незаконито бораве.

У име Владе Србије, као предлагача, посланицима се обратио министар одбаране Драган Шутановац који је подвукао да су сва четири законска предлога од велике важности.

Шутановац је посебно истакао да са два предлога закона о потврђивању споразума са Кувајтом и са Кипром практично Србија добија заокружен простор од Кувајта, преко Ирака, Турске, Кипра, Грчке па све до Аустрије, односно да су са свим земљама потписани споразуми о сарадњи у области одбране што је веома велики допринос систему одбране и медјународној политичкој позицији наше земље.

Министар одбране сматра да је изузетно важно да се ти уговори потврде у парламенту без гласова против јер је то нешто што ће подићи кредибилитет Србије и у тим земљама и додао да су ти уговори практично легална основа за даљи вид сарадње.

О Савету Агенције за енергетику

Скупштина је на деветој ванредној седници завршила расправу о избору председника и чланова Савета Агенције за енергетику. О тој јединој тачки дневног реда посланици ће се изјаснити 28. јула. 

Иначе, новим законом о енергетици предвиђено је да Агенција за енергетику регулише цене струје и гаса у Србији.

За председника Савета Агенције за енергетику поново је предложен Љубо Маћић. Влада Србије је за чланове предложила Љиљану Хаџибабић, Дејана Стојановића, Предрага Макара и Горана Петковића. Председник и чланови Савета бирају се на пет година.

Посланици опозиционих странака указали су да је "неприхватљиво" да чланови и председник Савета буду изабрани без јавног конкурса по хитном поступку, јер нови Предлог закона о енергетици предвиђа да се чланови Савета бирају се на јавном конкурсу.

Посланици СРС су затражили да се тај предлог повуче из процедуре и да се чланови тог тела изаберу након што се донесе нови закон о енергетици.

И посланици ДСС-а критиковали су то што се чланови Савета Агенцији бирају по старом закону, док су о новом закону посланици започели расправу.

У Новој Србији сматрају да Агенција служи само да "покрије" оно што ради Влада Србије и да ће власт одређивати цене енергената, а да ће покриће налазити у Агенцији коју је изабрао парламент.

Посланици ЛДП-а сматрају да је начин на који се бирају чланови Агенције пример како власти у Србији виде процес европских интеграција. Они наводе да се усваја европски закон, уводи јавни конкурс, а онда прекида седница и "наврат-нанос" бирају чланови Агенције.