среда, 20.07.2011, 07:30 -> 09:41
Императив регионалне сарадње
Без ЕУ Западни Балкан и данас би био као деведесетих година прошлог века, слажу се представници цивилног сектора из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Поједини аналитичари оцењују да је сарадња неопходна јер су државе региона појединачно невидљиве на мапи света.
Представници цивилног сектора из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе сaгласили су се на округлом Танјуговом столу о важности регионалне сарадње да састанак на Брионима, иако није донео конкретне резултате, има изузетан симболички значај.
Изручење Сретка Калинића у Србији, због чега је Хрватска мењала чак и Устав, истиче се као пример добре регионалне сарадње. И уговори који побољшавају прекограничну размену доказ су да у последњих пет година регион напредује. Интензивирање сарадње биће кључно за ЕУ.
Председница Фонда за политичку изузетност Соња Лихт сматра да морамо да сарађујемо, пре свега имајући у виду дугорочну перспективу.
"Појединачно смо невидљиви на мапи света. Не знамо шта ће бити са ЕУ за 30 година, а за евро ни у ближем оквиру, али знамо да евентуално можемо да будемо видљиви на мапи ако постојимо као регион", наводи Лихтова.
Мада се дијалог дуго водио под међународним притиском, клима се мења захваљујући новим политичким елитама. Стручњаци оцењују да сада постоји истинска воља, али саветују да се што пре са речи пређе на решавање проблема грађана.
Политички аналитичар Жарко Пуховски наводи да нико у Републици Српској не разговара о томе да се гранични прелази у Старој Градишки и Босанском броду пребаце са друге стране Саве у Хрватску, где постоји много шири простор.
"Тако би се 10 пута убрзао проток људи и роба, јер овамо нема за то капацитета, а у Хрватској је тај простор шири. Хрватска, додуше, губи део територије јер би граница са БиХ била на другој страни, али то је нешто што се мора учинити", сматра Пуховски.
Упркос све бољој сарадњи, Пуховски не очекује да буду повучене тужбе за геноцид између Хрватске и Србије, јер, каже, не постоје политичке снаге које би то учиниле.
Док је Загреб све ближе Бриселу, односе Београда и Подгорице још оптерећују други проблеми.
"Чини ми се да у Србији не постоји прихватање Црне Горе као независне државе, исто као што се у Црној Гори, погрешно, један део идентитета гради на ономе што су разлике са Србијом", наводи Далиборка Уљаревић, извршна директорка Центра за грађанско образовање.
Посета црногорског премијера Игора Лукшића Београду наговештава отопљавање у односима две државе.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар