Пада подршка грађана Унији

Најновије истраживање владине Канцеларије за европске интеграције показало је да се смањује број грађана Србије који су за улазак земље у Европску унију, али истовремено расте подршка реформама које захтева Европска унија.

Према том истраживању чији је резултат објављен данас, ако би сутра био референдум о уласку Србије у ЕУ, 53 одсто грађана би се изјаснило "За", 24 одсто би било "Против", 19 одсто не би гласало, а четири одсто није желело да одговори на то питање.

Истраживање, обављено крајем јуна међу 1.017 испитаника старијих од 18 година, показало је да 85 одсто сматра да би реформе које од Србије захтева Европска унија требало спровести не због у ЕУ, већ ради стварања бољих услова за живот у Србији.

Највећи број грађана - 38 одсто, сматра да је корупција највећи проблем Србије и да су реформе које би водиле њеном сузбијању најзначајније.

Директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић рекла је да су ставови грађана о евро-интеграцији "много зрелији и рационалнији" него раније.

"Проценат подршке за учлањење Србије у ЕУ се смањује, али расте проценат подршке реформама", истакла је Делевићева на конференцији за новинаре у Влади.

Упитана о смањењу подршке за улазак Србије у ЕУ, која је у децембру 2010. године износила 57 одсто, а у децембру 2003. године била 72 одсто, Делевић је рекла да је уобичајено да се подршка за чланство улазак у ЕУ смањује током процеса приступања.

Делевић је изразила уверење да ће Србија до краја године постати кандидат за пријем у ЕУ. Она очекује да ускоро буде објављено колико је до сада испуњено обавеза из Акционог плана Србије за остварење тог циља.

Промена радних навика

Истраживање је показало да расте број грађана спремних да зарад уласка у ЕУ промене радне и животне навике, рекла је Милица Делевић.

Спремност за промену радних навика је исказало 42 одсто испитаника, а пре шест месеци је тај број износио 39 одсто. Животне навике би променило 38 одсто испитаника, два одсто више него пре шест месеци.

Најновије истраживање о ставовима грађана Србије о евроинтеграцији је показало да 45 одсто не зна у којим областима је Србија постигла највећи напредак спровођењем реформи. На то питање је 14 одсто одговорило да је то заштита животне средине, а 11 одсто да је највећи напредак постигнут у борби против корупције.

Већина испитаника - 60 одсто, заинтересована је да сазна искуства грађана Европске уније о томе како је на њихов живот утицао улазак земље у ЕУ, док 43 одсто сматра да није информисано о евро-интеграцији.

Истраживање је показало и да 45 одсто себе сматра пре свега грађанином Србије, а само седам одсто себе најпре сматра грађанима Европе.

Већина испитаника - 66 одсто, сматра да предстојећи улазак Хрватске у ЕУ неће имати никаквог утицаја на Србију, 14 одсто мисли да је то добра вест, а 11 одсто да је лоша.

На питање шта ће Србији донети статус кандидата за пријем у ЕУ, 38 одсто сматра да ће то значити бољи живот и нова радна места, а 21 одсто сматра да неће донети ништа добро.