Има ли пречица за ЕУ?

Србија очекује да ће на пролеће следеће године почети преговоре о чланству у Европској унији. Многи страхују да ће Унија бити строжа према Србији него према земљама источне Европе или Хрватској, која после шест година завршава преговоре.

У Бриселу кажу да ће критеријуми бити исти, али да се Србији и другим балканским земљама неће попуштати када је реч о борби против корупције и криминала.

Сада када нема проблем Ратка Младића, Србија се нада да би на брзом колосеку могла да надокнади изгубљено време.

До сада најбољи пример надокнаде времена је Словачка, која је преговоре завршила за три и по године, иако је претходно била у изолацији због аутократске владе премијера Мечијара. Јан Фигел преузео је преговоре у тренутку кад је Словачка била на самом зачељу колоне.

"Земља је коначно направила преокрет 1998. године и онда је главни задатак био надокнадити време, проћи кроз цео процес озбиљно, темељно, али брзо, како бисмо се прикључили ЕУ заједно са нашим суседима", рекао је Фигел, главни преговарач Словачке са ЕУ.

Словачка је остала рекордер по брзини преговора. Хрватска ће ускоро постати друга земља бивше Југославије која улази у ЕУ, после преговора који су били знатно дужи од Словачких.

Сада је већ јасно да ће Хрватска завршити преговоре о чланству за непуних шест година и следеће питање је када ће наредна земља Западног Балкана започети преговоре и колико ће они трајати.

Инес Сабалић, дугогодишњи дописник из Брисела, истиче да преговори о чланству постају све тежи: да се од Хрватске тражило више него од централноевропских земаља, а да ће се од Србије тражити још више.

"Земље чланице желе доказати својим еуроскептичним јавностима које не желе видети више никог у Унији осим Швајцарске и Норвешке, што се неће догодити, да неће више пропустити ниједну ману", рекла Сабалић.

Подстицај из ЕУ

У Центру за европску политику наводе да ЕУ јесте покретна мета, јер се и сама мења, али да то не значи да ће бити тврђа према Србији него према другима.

"Европа све више важности придаје реформи правосуђа, борби против корупције и организованог криминала. Желеће да буде потпуно сигурна да су тражене реформе у овим областима не само усвојене, него и примењене у стварности", рекла је Роза Балфур из Центра за европску политику.

"Да није било подстицаја из ЕУ у Хрватској никада не би почела озбиљна борба против корупције. То је јасно као бели дан", нагласила је Инес Сабалић.

Аналитичари се слажу да за саме грађане није најважније да ли ће процес трајати годину или две дуже, већ колико ће се земља променити у стварима који се тичу њиховог живота.