Закон о реституцији на јесен

Закон о реституцији биће изгласан на првој седници јесењег заседања Скупштине, најавио је потпредседник Владе Божидар Ђелић, на првом Европском правном и политичком форуму, одржаном у Скупштини, под називом Исправљање историјске неправде са реституцијом у Србији - како и када. Скупу је присуствовао и велики број наследника одузете имовине.

Дуги аплаузи за европске званичнике и чести усклици неодобравања домаћим говорницима обележили су бурну дискусију о коначним решењима у предлогу Закона о реституцији. Он би, у складу са економским могућностима земље, требало да исправи старе, а не отвори нове неправде.

"Очекује нас три месеца мукотрпног рада, јер смо решени да у том периоду дође и до закона који ће бити изгласан и који ће бити примењен у годинама које долазе", рекао је Ђелић.

Србија треба што пре да донесе закон о реституцији, а изазови које тај посао носи не могу бити оправдање за даља одлагања, поручио је највиши представник ЕУ у Србији.

"Европска унија не намеће модел по коме ће се спроводити процес реституције. Земље саме треба да одлуче како ће вратити одузету имовину, а главни критеријум треба да буде владавина права, социјална правда и одсуство дискриминације", рекао шеф канцеларије ЕУ у Србији Венсан Дежер.

"Нерешена својинска питања спречавају долазак инвеститора у Србију, реституција мора бити резултат компромиса, немогуће је испунити сва очекивања оштећених", рекао је амбасадор Немачке Волфрам Мас.

За Србију је важно да процес реституције не наруси макроекономску стабилност земље, и због тога ће новчана надокнада бити могућа само у форми државних обвезница, поручују из Владе.

"Оно што је важно са становишта финансијске стабилности јесте да треба што је могуће више вратити натурално", рекао је економски саветник премијера Јуриј Бајец.

Наследници бивших власника се залажу да им имовина у потпуности буде враћена натурално, ако то није могуће директно, онда заменом за другу имовину. Од земљишта које је тренутно у државном власништву, наследници потражују свега четири одсто.

"Не стоји аргумент да се не може вратити, да нема, земљиште није могло да нестане", рекла је наследница имовине Весна Цветковић.

"Ја мислим да смо један корак ближе, али још увек немам поверења у ову владу", каже Мирослав Перовић, наследник одузете имовине.

Укупна имовина, чије враћање траже наследници, представља 20 одсто имовине која је одузета. Њихови захтеви већ пет година чекају одговор.