Из републичке у општинске касе

После скоро десет часова, Скупштина Србије завршила је начелну расправу о предлогу за измену Закона о финансирању локалних самоуправа, а у уторак, 21. јуна, разматраће амандмане на то решење.

Све опозиционе странке најавиле су да неће подржати измене тог закона које су предложили Уједињени региони Србије, док су странке владајуће коалиције саопштиле да су поднеле амандмане и да ће накнадно одлучити како ће гласати.

Предложеним изменама закона успоставља се много већа финансијска самосталност градова и општина, а суштински се смањује утицај политике на њихов развој, рекао је шеф посланичке групе УРС-а Млађан Динкић у Скупштини.

"Централизам у последњих 20 година је један од основних узрока заостајања малих градова и општина и продубљивања регионалних разлика. Утопија је што сви очекују да републичка власт реши проблеме у 170 градова и општина, то не може ниједна централна држава, па ни Србија, сматра Динкић.

Динкић је објаснио да је УРС против ширења овлашћења градовима и општинама, јер сматра да су постојећа довољна, али је за то да они добију још више средстава како би та овлашћења могли и да спроводе.

Према предлогу УРС-а, изменама закона већи део прихода од пореза на зараде, и то 80 одсто уместо досадашњих 40 одсто, остајао би општинама и градовима, како би имали већу финансијску самосталност.

Уводи се и такозвани трансфер солидарности према којем Београд не би добијао трансфер из републичког буџета, јер би се он преусмеравао свим неразвијеним општинама у Србији.

Предлог да се на дневни ред стави иницијатива УРС-а за децентрализацију подржала су 122 посланика владајуће коалиције.

Амандмани Демократске странке 

Демократска странка поднела је амандмане на измене Закона о финансирању локалне самоуправе којима ће се омогућити да већи део средстава из трансфера солидарности припадне најнеразвијенијим општинама, изјавила је шефица посланичке групе "За европску Србију" Нада Колунџија.

Изменама закона предвиђено је да се средства из трансфера солидарности по процентима деле групацијама локалних самоуправа које су разврстане у четири категорије. Амандманом ДС-а предвиђено је да се средства не деле линеарно, већ да се уредбом Владе створе критеријуми по којима се средства додељују најнеразвијенијим општинама.

Колунџија је рекла да је ДС поднео и амандман да се сви локални пројекти финансирају из локалних буџета. Амандман предвиђа да локалне самоуправе могу да аплицирају и код републичких органа и међународних фондова, али смо их законом обавезали да локалне пројекте финансирају из својих буџета.

Поднет је амандман да Београду иде 70 одсто од пореза на зараде уместо 80 како је предложеним изменама предвиђено, а да остатак иде у трансфер солидарности.

Шеф посланичке групе  СПС-ЈС Бранко Ружић рекао је да ће СПС коначан став о том предлогу закона донети узимајући у обзир мишљење Фисканог савета, ММФ-а, али и амандмане који су поднети на измене тог правног акта.

Иначе, расправа о предложеном закону је била одложена за 12 сати. Пошто није било довољно посланика регистрованих у систему за гласање када је требало да се парламент изјасни о предлогу ЛДП-а да се дуплира време расправе, председавајућа Гордана Чомић је рекла да се пребројавање посланика обави ручно, а онда су посланици УРС-а напустили салу. 

Замерке на закон 

Посланик СВМ-а Балинт Пастор је навео да је много више негативних, него позитивних ствари у законском предлогу, који је назвао предизборним. За Пастора је недоумица да ли ће се таквом расподелом, коју предлаже УРС, будући да 18 одсто од прихода од пореза на зараде на територији Покрајине, припада Покрајини, одржати приходи у буџету.

Најгласнији противник расправе о предлогу УРС-а је Либерално-демократска партија, чији лидер Чедомир Јовановић тврди да ће доћи до мањка у републичком буџету од 43 милијарде динара.

Јовановић је рекао да решења која предлаже УРС урушавају финансијску стабилност, јер новца, који је потребан за њихову реализацију, нема, због чега су она неодржива.

Демократска странка Србије и Нова Србија најавиле су да неће подржати измене закона  оцењујући да се њима ствара утисак лажне децентрализације. И радикали и напредњаци су против закона.

Фискални савет оценио је да би се усвајањем измена закона увећао дефицит државног буџета за 1,1 одсто бруто друштвеног производа, односно, око 40 милијарди динара у 2012. години.

И стални представник ММФ-а Богдан Лисоволик упозорио је да би усвајање предлога УРС-а за децентрализацију земље увећало дефицит државног буџета.