Приватизација на косовски начин

На Косову и Метохији има 1.358 српских предузећа. Косовска поверилачка агенција, до сада је приватизовала готово половину и то без сагласности њених власника. О том питању, као и имовини грађана и Цркве, Београд и Приштина разговараће на јесен.

У овом тренутку нема прецизних података о томе колика су укупна потраживања српских предузећа и грађана на Косову и Метохији. Само имовина ЕПС-а у Покрајини процењује се на готово три милијарде евра, а грађана, који су већином избегли, на око четири милијарде евра.

Професор Економског факултет у Београду Љубодраг Савић, истиче да оно што Србија мора да уради пре почетка тох преговора на јесен је да утврди врло прецизно српска потраживања односно вредност српске имовине на Косову.

"То треба да буде адут Србије. Србија мора да изађе пред косовску и светску јавност дефинитивно са цифром колика су српска потраживања. Видећемо шта ће се касније десити али би за почетак то било довољно", каже Савић.

Према подацима из 1998. године, у друштвеним предузећима на Косову и Метохији радило је око 78.000 Срба. Међутим, у приватизацији, ниједан радник српске националности није остварио право на акције.

Председник Привредне коморе КиМ Вукоје Вукојевић каже да се по Резолуцији 1244 та имовина налази у рукама УНМИК-а а не албанских институција и Србија мора да се бори да јој се та имовина врати.   

Током посете општинама на северу Покрајине, шеф преговарачког тима Београда најавио је да ће, на јесен, наш тим бити одлучан у намери да сва потраживања буду решена на одговарајући начин.

Шеф преговарачког тима Београда Борислав Стефановић каже да ће  се добро припремити, водећи рачуна да та тема не буде злоупотребљена на начин да се помисли да причамо о сукцесији као две државе јер за нас је то неприхватљиво.

"Питања која се тичу наших компанија је нешто што ће помоћи Србима на Косову и Метохији да боље живе, пружиће им перспективу и јачу имовинску основу за људе који су остали да живе на Космету", каже Стефановић.

У случају да се Београд и Приштина на јесен не договоре о имовини, тужбе и потраживања пред међународним судовима последња су опција за српска предузећа.