Посланичка (не)равноправност

Закон о избору народних посланика о чијим изменама ових дана расправљају посланици бави се и питањем колико жена мора бити у српском парламенту.

Неке странке инсистирају да то буде трећина, док други сматрају да би било какво наметнуто решење било контрапродуктивно. Полемика се води о томе да ли жену на посланичком месту мора заменити искључиво жена или је и то свеједно.

По европским стандардима, требало би да у нашем парламенту буде 30 одсто жена. Међутим, по свему судећи, биће добро ако међу посланицима буде четвртина припадница лепшег пола.

Имајући у виду да партије морају да поштују редослед са изборне листе приликом одређивања својих посланика, за демократе је, кажу, најважније да се обезбеди да жене заиста уђу у парламент.

"Како партије не би стављале жене на места на којима немају шансе да уђу у парламент, ми смо обавезали сваку партију, односно подносиоца листа, да свака четврта особа на листи буде жена", рекла је шефица посланичке групе За европску Србију Нада Колунџија.

"Тиме смо обезбедили да најмање 25 одсто жена буде у парламенту, а не само на листама", рекла је Колунџија.

Милица Радовић из Демократске странке Србије рекла је да то законско решење неће поштовати норму да 30 одсто жена буде на изборним листама.

"Требало је предложити да сваки трећи кандидат буде жена или припадник мање заступљеног пола", рекла је Радовићева.

Са тим се слаже и Лига социјалдемократа Војводине. Они ће амандманом тражити 30 одсто за жене. Још их више брине предлог социјалиста да се укине механизам по којем жену у парламенту искључиво мења жена, ако јој из неких разлога престане мандат.

"Ако би се та одредба избрисала, онда би се десило да све жене могу да поднесу оставку у договору са руководством и да немамо ни тих 25 одсто жена него далеко мање", рекла је Александра Јерков из Лиге социјалдемократа Војводине.

Квоте испред личних жеља

Неке странке немају довољно жена спремних за парламент па страхују да ће неке на листи морати да кандидују само да би испунили квоту. Радикали све измене Закона о избору народних посланика сматрају противуставним.

"Ми и сад имамо нешто више од 20 процената жена, али свакако у примени и овај члан ће стварати проблеме", рекла је Вјерица Радета из Српске радикалне странке.

"Генерално бићете у ситуацији да некога терате да буде посланик, а можда је заинтересован за рад у странци на неком другом нивоу", рекла је Радета.

Осим европског законодавства, стручна јавност упозорава да се мора уважавати Закон о равноправности полова, који је у међувремену донет.

"Јако је важно да свако треће место буде резервисано за мање заступљени пол, како би се постигла равнотежа", рекла је повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић.

На последњим парламентарним изборима на листама је кандидовано 1.019 жена, а у Скупштини су сада 54 посланице, што је нешто више од 21 одсто.