Српско-црногорски односи

Химну Ој свијетла мајска зоро на централној прослави Дана државности на Цетињу чуо је тек понеки гост из Србије.

После идеје о једној, православној цркви у Црној Гори, коју је ових дана обелоданила тамошња власт, није било представника Митрополије црногорско-приморске. Из опозиције били су присутни само представници Покрета за промјене.

Премијер Црне Горе Игор Лукшић каже да нема сличног примера државе која је за пет година постигла више од Црне Горе. "Данас је Црна Гора угледни члан међународне заједнице, пример суживота и мултикултуралности", оцењује Лукшић.

Пет година касније, и Србији и Црној Гори циљ је Европа - Србија чека статус кандидата, Црна Гора датум почетка преговора. Црна Гора је на корак од уласка у НАТО, Србија, неутрална. Грађани обе земље могу да путују без виза, не и с довољно пара.

Аналитичар Милан Николић сматра да Европа, у случају Црне Горе, на одређени начин помаже. "Они могу да користе неке судске списе из Италије, када им је потребно да Црна Гора пожури у неком правцу", каже Николић али додаје да су те наводно велике разлике између Србије и Црне Горе врло мале и да нису од неког значаја.

На унутрашњем плану, проблеми као пре 2006. године, у обе земље. У Србији, КиМ и Хаг, у Црној Гори, статус Срба, језик и црква. Заједничко је лоше економско стање, посебно висока незапосленост. С том разликом што за већину својих проблема, од цркве до извоза пшенице, Подгорица криви Београд.

На великосрпски национализам позива се и лидер ДПС-а Мило Ђукановић. Можда баш због тога, међу гостима из Србије није било представника ДС и СПС-а, већ само СПО-а, ЛДП-а и Лиге социјалдемократа Војводине.

"Наша судбина је у нашим рукама, независност значи преузимање одговорности за учињено", рекао је лидер ДПС-а Мило Ђукановић на Конгресу странке.

Међусобни проблеми

Јединство на Конгресу не прати и оно у странци. Председник државе Филип Вујановић не дели одушевљење што се, Законом о статусу династије Петровић, присаједињење Црне Горе Србији 1918. године третира као њена анексија.

Историчар Предраг Марковић сматра да Црна Гора свој идентитет темељи на антисрпству.

"Распад Југославије је потврдио ону чувену Марксову сентенцу да се историја догађа први пут као трагедија, а други пут као фарса. Сада сукоб између Србије и Црне Горе изгледа као неки комичан сукоб, где млађи брат покушава да се потврди и да покаже да је порастао и да је другачији и да нема ништа са старијим братом, па чак ни језик", каже Марковић.

За пет година, много проблема на релацији Београд-Подгорица: одлука Црне Горе да призна Косово и Метохију, оптужбе да Подгорица не жели да сарађује у борби против организованог криминала, чак, да крије Шарића. Са друге стране, Стратегија о Србима у дијаспори, оптужбе да се Београд меша у попис у Црној Гори.

Споразум о двојном држављанству није и, сва је прилика, неће бити потписан.

И поред велике спољнотрговинске размене, директног платног промета још нема. Политичке и економске односе не прате они међу грађанима - на релацији Србија-Црна Гора свакодневно лети седам до осам авиона, а туристи из Србије и даље су најбројнији на обали која је, првих година самосталности, себе видела искључиво као домаћина гостију с дубљим џепом.