На Косову ништа ново

Стејт департмента у свом извештају о стању људских права у свету, оценио је да су на Косову остали исти проблеми и у 2010. години попут мешања власти у правосуђе, корупције, застрашивања медија, дискриминације и злостављања припадника етничких и сексуалних мањина, насиље према женама и радна експлоатација деце.

У извештају се, такође, наводе детаљи оптужби Дика Мартија, известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе, о умешаности ОВК у трговину људским органима, и подсећа да је садашњи косовски премијер Хашим Тачи, тада био један од вођа те организације.

Стејт департмент, међутим, подсећа да су истрагу о томе већ водили УНМИК и Хашки трибунал, који немају мандат да истрагу о томе прошире и на Албанију, и да су они тада закључили да нема довољно доказа. Јединица Еулекса за ратне злочине има отворену истрагу о оптужбама за трговину органима.

Та јединица каже да нема довољно доказа за покретање случаја, констатује се у извештају Стејт департмента и подсећа да је упућен позив Београду, Приштини и Тирани да сарађују са Еулексом на томе.

У извештају, који је урађен одвојено од истог таквог за Србију, наводи се да се, према подацима Црвеног крста, на Косову још 1.822 особе воде као нестале, од којих 70 одсто Албанци, а 30 одсто Срби и друге мањине.

Застрашивање медија 

Стејт департмент помиње и да званичници, политичари и пословни људи застрашују косовске медије.

Иако нема директне цензуре, има извештаја о притисцима политичара и организованог криминала, који доводе до самоцензуре. Неки новинари уздржавају се од критичког истраживачког извештавања, због страха по сопствену безбедност или губитак посла, а било је и неколико насилних инцидената усмерених на медије.

"И поред загарантоване слободе окупљања, у неколико случајева полиција је силом разбила демонстрације и тукла и хапсила њихове учеснике, а јављено је и о претераној употреби силе полиције Еулекса приликом сукоба са групом Срба у септембру", наводи се у извештају Стејт департмента.

Што се тиче слободе кретања на Косову, која је такође гарантована, међуетничке напетости и забринутост за безбедност ограничавају ту слободу у пракси. Полиција и даље оцењује стање на Косову као стабилно, али крхко.

"Иако није било забележених злочина у вези са слободом кретања, припадници свих етничких заједница углавном се крећу између области где њихове групе чине већину", напомииње Стејт департмент.

Процена ризика и спорадични насилни инциденти и застрашивања и даље ограничавају слободу кретања за косовске Албанце по северу Косова и за Србе у осталом деловима Косова, наводи се у извештају.

Проблем расељених лица 

Стејт департмент подсећа да је, према подацима УН, крајем 2010. године на Косову било 18.196 расељених лица, 54 одсто Срба и 40 одсто Албанаца.

Од око 4.100 лица расељениих током немира 2004. године, њих око 1.000 се још нису вратили домовима. Око 80 одсто расељених сконцентрисано је око Косовске Митровице.

Према извештају, на Косову опстаје институционална и друштвена дискриминација према Србима и другим мањинама у погледу запошљавања, образовања, друштвених услуга, употребе језика, слободе кретања, права повратка и других основних права.

Било је случајева уништавања спрске имовине, од којих су неки мотивисани притиском на Србе да је продају.

Реституција својине остаје системски изазов на Косову. Што се тиче положаја припадника геј заједнице на Косову, Стејт департмент констатује да се већина не осећа безбедно.

"Корупција на Косову остаје озбиљан проблем, а у јавности је раширено уверење о корупцији у редовима владе, чему доприноси недостатак ефикасне контроле и општа слабост владавине закона", истиче се у извештају Стејт департмента.