Косово клизи ка новим изборима

Владајућа Демократска партија Косова одбила је понуду Демократског савеза Косова за расписивање општих избора на Косову за годину дана. У недостатку договора око избора председника Косова, владајућа коалиција покушаће реизбор Беџета Пацолија за председника, а уколико у томе не успе, Косово ће морати на нове изборе.

Руководство Алијансе за ново Косово јуче је донело коначну одлуку да само Беџет Пацоли треба да буде кандидат коалиције за председника, преноси приштински лист Зери.

Пацолијева странка стриктно се држи потписаног споразума са Тачијевом странком, према коме је место председника обећано Алијанси за ново Косово. У супротном Пацоли раскида коалицију са Тачијем, што води Косово у нове изборе.

Још увек нису исцрпљене све могућности за решавање косовске кризе.

Лидер владајуће Демократске партије Косова од опозиције тражи да буде конструктивна, што би у преводу значило да њихови посланици буду присутни на заседању и омогуће Пацолију да буде изабран за председника.

Међународни цивилни представник Питер Фејт и амерички амбасадор на Косову Кристофер Дел укључили су се у изналажење решења институционалне кризе.

Агим Чеку неприхватљив

Двојица дипломата иза затворених врата разговарали су са Пацолијем, Тачијем и председником ДСК Исом Мустафом.

Лист Коха диторе пише да је Пацолију било неприхватљиво да кандидат за председника Косова владајуће коалиције буде некадашњи командант ОВК Агим Чеку.

Приштински лист пише да је одговор партијских лидера био позитиван, и да су се и премијер Тачи и председник ДСК Мустафа сложили да се организују консултације.

Пацоли је одмах после разговора са са двојицом међународних предстравника сазвао састанак своје партије и пренео руководству став да иступање из коалиције са ДПК није добро решење.

Косовска криза настала је одлуком косовског уставног суда који је да избор председника у косовској скупштини 22. фебрара ове године био неуставан, што је резултирало оставком Пацолија на ту функцију.

Уставни суд је оценио да је избор Пацолија са само 62 гласа у парламенту који чини 120 посланика био неуставан јер је, по Уставу, за избор председника потребна двотрећинска већина - 81 глас.