Скупштина о правосуђу

Скупштина Србије завршила је расправу о правосудним законима, међу којима су предлози закона о адвокатури, јавном бележништву, извршењу и о обезбеђењу, као и Измене закона о извршењу кривичних санкција. Рад ће наставити сутра расправом о финансијским законима.

Образлажући предлоге закона, министарка правде Снежана Маловић изјавила је да је њихово усвајање веома важно за наставак реформе правосуђа, придруживање Србије Европској унији и Светској трговинској организацији.

Предлог закона о адвокатури, према њеним речима, адвокатуру дефинише као независну и самосталну делатност пружања правне помоћи физичким и правним лицима, а урађен је у сарадњи Министарства правде и Адвокатске коморе Србије.

Предложеним законом пооштрени су услови за обављање адвокатуре, па ће тако адвокати за обављање те делатности поред уобичајених услова морати да имају и положен адвокатски испит.

Новина је и услов за упис адвоката - страног држављанина у именик адвоката, па ће тако они бити уписани, уколико се баве адвокатуром у матичној држави и ако испуњавају друге прописане услове.

Посланици дела опозиције најавили су да неће подржати предложени сет правосудних закона, јер ти прописи неће побољшати рад правосуђа, док су посланици владајуће коалиције и ЛДП оценили су да ће ти закони убрзати реформу и растеретити рад судова.

Посланици ДСС-а и Нове Србије посебно су критиковали одредбу предложеног закона о адвокатури по којој је за упис у именик адвоката неопходно да прође најмање две године од престанка правосудне или јавне функције. 

Нотари - нова правосудна професија

Предлог закона о јавном бележништву уводи нотаре као нову правосудну професију у Србији, навела је министарка правде.

Доношењем тог закона био би пренет део државних послова на јавнобележничку службу, што би допринело растерећењу судова грађанима и правним лицима омогућило брже и једноставније остваривање права.

Маловићева је, представљајући Предлог закона о извршењу и обезбеђењу, рекла да је средња старост нерешених предмета у Србији 442 дана, а просечно трајање извршног поступка око 260 дана, док је просечно трајање извршног поступка у земљама ЕУ 60 дана.

Посебну новину у предложеном закону представља увођење институције вансудских извршитеља.

Посланици су разматрали и ратификацију Споразума између Србије и Међународног кривичног суда о извршењу казни Међународног кривичног суда који, према речима министарке, представља даљи корак у правцу решености Србије да у пуној мери пружа конкретну подршку раду тог суда.

"То је још један конкретан показатељ одлучности Србије да ратни злочини морају бити кажњиви, без обзира на то где су извршени", закључила је Маловићева.

Посланичка питања

Пре расправе о правосуђу, посланици су искористили право да поставе посланичка питања.

Посланици Демократске странке Србије питали су када ће посланици бити упознати са Изменама закона о избору народних посланика којима би требало да буду укинуте бланко оставке.

Посланик ДСС-а Мирослав Петковић питао је председницу парламента ко је аутор измене тог закона и ко их је упутио Венецијанској комисији која је, према његовим речима, изнела мишљење да нису у складу са европским стандардима.

Радикали су критиковали јучерашње хапшење ратног градоначелника Требиња Божидара Вучуревића, оцењујући то као још један скандал актуелне власти и упитали надлежне органе како то да слепо слушају црвене потернице Хрватске, а олако се одричу потернице које су сами писали.

Шеф посланичке групе Нове Србије Велимир Илић упитао је како су настали дугови путарима, ко није плаћао радове и како је могуће да су се изводили радови, ако средства нису била обезбеђена.

Илић је рекао и да су кабловски оператори у Србији изван контроле и да подижу цене грађанима и упитао ко их је овластио да са објеката посеку антене и тако ускрате грађанима да гледају програм РТС-а за који плаћају претплату.