Ефекти Путинове посете

Дан после посете премијера Русије Владимира Путина Србији, сумирају се резултати његовог доласка: подршка суверенитету Србије, гаранције за "Јужни ток", кредит за инфраструктурне пројекте, три међудржавна и најава потписивања најважнијег стратешког споразума, за неколико месеци.

Поред потврда сарадње, за Путином су остале и спекулације шта заиста садржи његова понуда. Медији помињу да је део пакета намењен нашој војсци тежак неколико милијарди евра, али званичне потврде те понуде нема. Ако постоји, остаје питање да ли је условљена неуласком Србије у НАТО.

"Ниједног тренутка у нашим званичним разговорима НАТО није био тема, већ, пре свега, економска питања и могућност да се робна размена две земље подигне на виши ниво", каже министар одбране Драган Шутановац.

Русија није постављала услове у вези са уласком Србије у Европску унију, са којом је и сама у добрим односима, подсeћа министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

"Србија је јасно рекла да се спољној политици ослања не само на ЕУ и САД него и на Русију, Кину и друге пријатељске земље које са нама деле и политичке и неке принципијeлне ставове који су у вези са поштовањем међународног права", каже министар.

Дачић верује да економска, културна и политичка сарадња Србије и Русије може да буде још чвршћа, а да то не угрози европски пут земље.

Пројекти готови, чека се кредит

Русија је вољна и да да кредит од 800 милиона долара, намењен, пре свега, железници. Ни после јучерашњих разговора, међутим, нису познати услови тог кредита, рок отплате, камата, као ни то да ли постоји обавеза да део посла раде руске фирме.

Ресорни министар демантује тврдње да пројекти нису готови, наводећи три завршена: београдски железнички чвор, реконструкцију пруге од Београда до Бара и завршетак пруге Ваљево - Лозница.

"Од 658 милиона евра, или од 800 милиона долара, половина би отишла нашим предузећима, половина у опреми би отишла руским предузећима. Пројектна документација је спремна и реализација може да почне сутра. Уз повољне услове који су до сада постигнути, очекујем завршетак преговора у току априла", наводи министар за инфраструктуру и енергетику Милутин Мркоњић.

Можда ће детаљи бити прецизирани после узвратне посете Бориса Тадића Русији, до које ће доћи овог пролећа. Тада би требало да буде потписан и споразум који се често назива круном односа двеју држава - Споразум о стратешком партнерству.

Аналитичари, међутим, упозоравају да Србија два таква већ потписана споразума, са Француском и Кином, не користи.

"Најављени споразум са Русијом нуди многе дугорочне могућности, као што је изградња 'Јужног тока' од којег би Србија требало да има пет милијарди долара користи у наредних 20 година. Краткорочно, он ће мало шта променити у досадашњим односима Србије и Русије. Србија ће и даље морати да увози нафту. Питање је да ли ће имати толико шљиве и јабуке да би покрила тај износ", сматра професор Факултета политичких наука Предраг Симић.

Ефекти Путинове посете ће можда бити јаснији за шест дана, када у Београд стиже делегација руских привредника.