Економија у фокусу Путинове посете

Од последње посете Владимира Путина Србији прошло је десет година. Обе земље су се од тада промениле као и њихови односи. Политички контакти на решавању кризних ситуација све више уступају место економским пројектима.

У тренутку када је руски председник Дмитриј Медведев, 2009. године, допутовао у Београд, трговинска размена двеју земаља била је у благом паду, упркос Споразуму о слободној трговини.

Саветник у Одбору за економске односе са иностранством Привредне коморе Србије Дејан Делић сматра да је, када се искључе енергенти из увоза, размена са Русијом готово изједначена.

"У Руску Федерацију традицинално извозимо подне облоге, лекове, прехрамбене производе и у тим сегметима постоји доста простора за унапређење сарадње", рекао је Делић за РТС.

Према његовим речима, препреке да та сарадња буде већа јесу непознавање тржишта и непознавање процедура које су неопходне за извоз на руско тржиште.

"Квалитет, цене, количина и континуитет испоруке су предуслови који делегирају наше произвођаче за излазак на та тржишта. То су, дакле, предуслови без којих не можете ни да покушавате", рекао је Делић.

Делић истиче да је грађевинарство једна од грана инсустрије која је перспективна за руско тржиште.

Шансе за развој 

Статистике показују да Србија и даље има велики дефицит у трговини са Русијом, око милијарду и шесто милиона долара, али се тај дефицит у 2010. години смањио, јер је извоз Србије порастао за чак 55 одсто.

За 541 милион долара извезли смо воћа, поврћа, подних облога, лекова, гума, бакарне жице. Порастао је и увоз из Русије за осам одсто. Увозили смо, као и раније, углавном енергенте и сировине.

Завршен је процес продаје НИС-а за који је "Гаспромњефт" уплатио 400 милиона евра. У 2010. години, у модернизацију предузећа нови руски власник уложио је 210 милиона долара и 60 милиона у заштиту животне средине.

Почетком 2010. године, почела је изградња гасовода Ниш-Лесковац коју са 24 милиона долара финансира руско-српско предузеће "Југоросгас". Од 52 километра, изграђено је 36 километара.

Током посете председника Медведева, договорено је да ће Русија Србији одобрити кредит до милијарду долара. Око 360 милиона долара је за попуњавање буџетског дефицита.

Од тог новца, 80 милиона већ је легло на рачун Владе Србије. Остатак кредита је за развојне пројекте. Србија се определила да то буде обнова железнице и чека се завршетак конкретних пројеката.

Од предстојеће посете премијера Путина очекује се да охрабри нове економске пројекте, пре свега енергетску сарадњу.

Светски медији очекују да ће Путин у Словенији, а затим у Србији позвати да се убрза рад на изградњи гасовода "Јужни ток", поготово у светлу блискоисточних превирања која угрожавају снабдевање Европе гасом и да можда прокоментарише најновије предомишљање Турске и Бугарске у вези са тим пројектом.

Вести о томе да ће предмет разговора бити изградња гасних електрана у Србији, куповина јавних предузећа или чак изградња новог стадиона Црвене звезде за сада су само на нивоу спекулација.